Gaf Klintonove kao crna slutnja

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. maja – Da li Barak Obama prolazi kroz neizvesnosti koje su još veće od ishoda izborne trke za predsednika SAD? Da li je i fizički ugrožen zato što je prvi pripadnik crnačke manjine koji je u jednom takvom nadmetanju dogurao do statusa favorita?

Ovakva pitanja se u Americi više podrazumevaju ili u privatnim razgovorima pominju, nego što se javno postavljaju, ali su od sinoć u naglo proširenom opticaju povodom još jednog gafa Obamine stranačke rivalke Hilari Klinton. Objašnjavajući zašto ne prihvata pozive da odustane od trke, u kojoj su joj šanse svedene na teoretske, rekla je da su i ranije pojedina takva nadmetanja dugo trajala, pa da bi to potkrepila primerom, dodala je: „Svi se sećamo da je Bobi (Robert) Kenedi ubijen u junu (1968) u Kaliforniji”, kao učesnik u predizbornoj kampanji, kao što je sadašnja, unutar Demokratske partije.

Njeno podsećanje na atentat od pre 40 godina, popriličan broj analitičara je doživeo kao neukusnu aluziju da bi slična tragedija mogla da zadesi i Obamu. U današnjem „Vašington postu”, na primer, objavljena je sledeća ocena: „To (kao što je podsećanje Klintonove na atentat) najveći je tabu u predsedničkoj kampanji. Buđenje sablasti ubistva rivala, čak i nenamerno, čini da zaista strašna stvar deluje kao stvarna mogućnost. Zvuči kao da neko možda čeka, čak i ako nije tako, da se strašna stvar dogodi”…

Hilari se potrudila da pobije takva tumačenja njene izjave date listu „Argus lider” iz Sijuks Folsa u Južnoj Dakoti (gde je 3. juna očekuje još jedan izborni duel sa Obamom). Htela je, uverava, samo da podseti na „istorijske činjenice”, a ne na ubistvo kao obnovljenu mogućnost za eliminaciju suparnika. Izvinila se „svima koji su to drugačije shvatili”, a posebno porodici Kenedi, o kojoj ovih dana „pojačano razmišlja” zbog lekarske dijagnoze da senator Edvard Kenedi (koji podržava Obamu) boluje od malignog tumora na mozgu.

Posmatrači se prisećaju, međutim, da je među razlozima za istrajnost Klintonove u praktično izgubljenoj trci, navođena i „mogućnost nekog nepredviđenog događaja, kakvih ima u ovakvim prilikama”. Ta „nepredviđenost” nije precizirana, pri čemu je ostavljen širok prostor za svakojaka tumačenja.

Izjavu sličnu jučerašnjoj, s pominjanjem prekraćivanja života Roberta Kenedija u izbornoj kampanji, Hilari je u martu dala i nedeljniku „Tajm”. Nedavno je, podseća „Njujork tajms”, nagoveštaje Obamine konačne pobede, u stranačkoj konkurenciji, ona dovodila u pitanje i drugim (ne)delikatnim opaskama.

Nepriznavanje partijskog izjašnjavanja (koje je unapred proglašeno zbog nepoštovanja utvrđenog kalendara) u Mičigenu i Floridi uporedila je s „prevarama na izborima u Zimbabveu”. Apostrofirajući Floridu, u odbranu sopstvenih interesa nauštrb stranačkih pravila, rekla je i da sadašnja situacija nagoveštava reprizu nemilih događaja koji su se tamo dogodili 2000. godine, kada je Džordž Buš pobedio Ala Gora posle maratonskog dobrojavanja glasova i sudske odluke.

Čini se da je Klintonova ušla u novu fazu nervoze, u kojoj su posle netačnosti došle neprikladnosti. Nedavno se, tako, ispostavilo da je izmislila snajpersku vatru prilikom njene posete Bosni 1996. godine, da bi sada bila prinuđena i da se pravda kako izjavom u Južnoj Dakoti nije posejala „crne slutnje” o fizičkom integritetu Obame.

I dalje, doduše, važi za „vrlo racionalnu osobu, koja pazi na svaku svoju reč”, ali joj učestalo „reči izmiču”. Neka njena ranija izlaganja, uz napomene kako Obama pobeđuje zahvaljujući homogenizaciji crnačkog biračkog tela, ocenjena su i kao „raspirivanje rasne napetosti”.

Obamin štab se uzdržao od pokazivanja gneva (koji se, po „Tajmsu”, privatno ispoljava) zbog njenog podsećanja na ubistvo Bobija Kenedija.

Prokomentarisao ga je samo kao „nesrećan iskaz, nepriličan predsedničkoj izbornoj kampanji”.

Zbog pretpostavljenih opasnosti, većim od uobičajenih, američka tajna služba obezbeđuje Obamu već godinu dana. Briga za fizičku sigurnost ilinoiskog senatora je „najosetljiviji aspekt tekuće predsedničke kampanje”, smatra glavni njujorški dnevnik. „Zapažena opasnost” po njega proizlazi iz okolnosti da „nastoji da postane prvi crnački predsednik Amerike”, piše „Vašington tajms”.

Obamina supruga Mišel je iskazivala zabrinutost za muževljevu bezbednost kad se on pre četiri godine kandidovao (i pobedio) za mesto u Senatu. Povodom Barakovog učešća u predsedničkoj kampanji, ona je prošlog februara Si-En-Enu izjavila da se „ne plaši” da bi njegova bezbednost mogla da bude ugrožena zato što kao crnac (sin Kenijca i ovdašnje belkinje) konkuriše za kormilo Bele kuće…

Najnovija izjava Hilari Klinton je, reklo bi se, rasplamsala zabrinutost javnosti za fizičku sudbinu Obame. I, možda, potvrdila da je njen san, kao bivše „prve dame” da se u Belu kuću vrati, povezan s raznovrsnim košmarima, kojih većina Amerikanaca ne želi ni da se seća, a još manje da se ponove.

Komentatori pojednostavljuju stvar. Smanjene su, smatraju, i šanse Hilari da joj Obama predloži da bude njegov potpredsednički kandidat…