Prestonica puna suprotnosti

Kako stranci vide Beograd? Da li imamo razloga da budemo ponosni na svoj grad, ili još treba da učimo iz svetskih metropola?

Za Heder Pulos (25), američku muzičarku koja zahvaljujući stipendiji provodi četiri meseca u našoj zemlji, srpska prestonica predstavlja stalni izvor inspiracije i „neočekivano otkriće”, a ističe da je posebno sretna što je ovde za vreme Evrosonga.

– Zahvaljujući koledžu koji pohađam dobila sam mogućnost da se usavršavam proučavajući različite kulture. Pre Srbije provela sam po četiri meseca u Meksiku i Južnoafričkoj Republici, a u Beogradu ostajem do avgusta. Prvo što mi je „upalo u oči” kada sam izašla iz aviona su lepa, ali ozbiljna lica. Pomislila sam da je to, verovatno, slučajnost i da sam nabasala na neku, za moj ukus, preterano doteranu stjuardesu. Međutim, ispostavilo se da je kod vas pravilo da mnogo pažnje posvećujete spoljašnjem izgledu, a i retko se smejete – zapazila je Pulosova.

Gostoljubivi prema gostima

Zašto se ne smejemo baš za svaku sitnicu, ovoj Amerikanki iz Sijetla, koja u Beogradu gostuje sa dečkom, postalo je jasno kada je posle nekog vremena delimično sagledala situaciju u našem društvu.

– U koju god zemlju da odem trudim se da što više vremena provodim sa lokalnom omladinom. Ovde sam upoznala mnogo zanimljivih ljudi, koji zbog loše materijalne situacije nemaju priliku da putuju, a najneobičnije mi je što skoro svi moji poznanici dele krov nad glavom sa roditeljima... U gradu koji ima zaista lepih kvartova, stanovnici posvećuju nedovoljno pažnje njegovom održavanju i čistoći – kaže ona i dodaje da najviše voli besciljno lutanje uličicama Vračara, na kojem je našla i privremeni dom.

Njen dečko Met Edž (27) ukazuje na velike suprotnosti na koje svakodnevno nailazi u gradu. Za oko mu je posebno zapao „besan” automobil kako je projurio pored kontejnera za smeće po kojem neko pretura u potrazi za hranom... Prema njegovim rečima, zadivljujuća je i naša sposobnost da, i pored nerešene situacije oko raspodele vlasti, uživamo u takmičenju za Pesmu Evrovizije i maksimalno ispoštujemo sve želje gostiju iz inostranstva.

– Radim kao vodič za posetioce sa engleskog govornog područja, budući da sam za mesec dana koliko smo u Beogradu, uspeo delimično da upoznam grad. Ljudi koji vole Evrosong, praćenje manifestacije doživljavaju kao neku vrstu hodočašća, jer veliki broj njih sledi „muzički karavan” iz godine u godinu. Fanovi su saglasni da je ovo zasigurno jedan od najbolje organizovanih festivala, a za domaćine imaju samo reči hvale – tvrdi Edž, koji strane posetioce najčešće vodi na Kalemegdan, u stare srpske kafane, a ne propušta da im pokaže ruševine od NATO bombardovanja.

Postiđeni pred ruševinama

– Zanimljivo je posmatrati postiđena lica ljudi, mahom iz zemalja koje su učestvovale u bombardovanju Beograda, dok bez reči zure u ruine u samom centru grada. Tačno znam kako se osećaju... I čim okrenemo leđa ostacima nekad velelepnih zdanja, ugledamo potpunu suprotnost. Devojke obučene po poslednjoj modi, prepuni „fensi” kafići... To je ono što još ne mogu da razumem, s obzirom na to da mnoge analize pokazuju nezavidno materijalno stanje nacije, a svi kafići i klubovi su puni, bez obzira da li je radni dan ili vikend – komentariše Edž.

Ovo dvoje mladih američkih pustolova ukazuju na još jedan problem sa kojim se nose u Beogradu.

– Ako ste vegetarijanac, onda ovo definitivno nije grad iz vaših snova. Budući da ne jedemo hranu životinjskog porekla, problem nam je da nađemo vegetarijanski restoran. Otkrili smo jedan koji je solidan, ali služe tri vrste jela koje se smenjuju iz dana u dan. Budući da u Sijetlu, odakle dolazimo, ima dosta vegetarijanaca i izbor hrane je mnogo bolji, a ovde ne da nema restorana, nego nas čak gledaju sa čuđenjem kada čuju da ne jedemo meso – uglas se jadaju Heder i Met.

(/slika2)Na osnovu istraživanja turističkih agencija koje rade sa strancima, oni su uglavnom prijatno iznenađeni i kažu da im je utisak bolji od očekivanog. A očekuju da vide razrušen grad, neosvetljene saobraćajnice, ljude koji bazaju ulicama goli i bosi, a onda vide Knez-Mihailovu, pune kafiće, mlad svet... I svi su saglasni da su najveća atraktivnost Beograda – njegovi ljudi.

Selin Kozoman, dvadesettrogodišnja Belgijanka, pripada onoj grupi mladih ljudi koji sa ogromnim rancima, u kojima nose doslovno sve što im treba, obilaze svet. To su „bekpekeri”, a sa početkom lepog vremena u Beograd ih se slio veliki broj.

– Za razliku od Budimpešte, iz koje sam došla u Beograd, ovde gotovo svi govore engleski jezik. Nisam baš obožavatelj manifestacija tipa Evrosonga, ali sigurno ću da gledam finale uživo, budući da je karta znatno jeftinija nego što bi bila u nekoj zemlji zapadne Evrope – ističe Kozomanova, koja je odsela kod devojke iz Beograda, sa kojom se upoznala posredstvom Interneta.

– Moja prijateljica Maja, trenutna domaćica, pokazala mi je Kalemegdan, Skadarliju, Patrijaršijski dvor, a išle smo i na krstarenje rekom – kaže ona.

Ipak, čini se da će bez obzira na afinitete, većina stranaca pri povratku kući, iz Beograda poneti iste suvenire. U koferima onih koji napuštaju prestonicu obično su majice, kape i šolje sa nazivom grada, pokoji opanak, razglednice i obavezna flaša domaće rakije – najčešće šljivovice.