Susret s večnošću u Svetoj zemlji

To je mesto pobede života nad smrću, mesto susreta s vašom večnošću, to je boja vaše duše, vaše večnosti. Ako osećanje koje preplavi čoveka kada silazi u Hristov grob može da se opiše rečima, to bi bile ove, a izabrao ih je hadži Dragan Popović, po struci teolog, po profesiji veroučitelj, koji u Svetu zemlju putuje već 26 godina. Broj onih kojima je bio vodič na tim putovanjima meri se, kako kaže, hiljadama.

U Svetu zemlju otišao je prvi put 1993. i od tada odlazi svake godine, osim jednom kada je zbog bezbednosne situacije bilo nemoguće posetiti sveta mesta. Hodočasnici uvek putuju sa blagoslovom srpskog patrijarha i uvek je u grupi najmanje jedan sveštenik i jedan monah. Obično ih putuje oko 25.

Sada se sprema za novo pokloničko putovanje za Preobraženje Hristovo (19. avgusta).

– Za put se pripremamo postom i molitvom, ali ljudima koji putuju sa mnom na sastancima pre puta dajem uputstva od toga koja ćemo mesta posetiti do nekih vrlo praktičnih stvari: šta od garderobe i obuće da ponesu, u koliki kofer da se spakuju. Meni ne plaćaju ništa, plaćaju sve tamo, u Jerusalimu. Sveta zemlja je ustvari Sveto pismo i onaj ko ne poznaje Sveto pismo ne može da vas vodi po Svetoj zemlji kako treba. Čoveku treba da bude jasno zašto je Hristos rekao baš te reči na tom mestu. Meni je to smisao i svrha vodiča u Svetoj zemlji – objašnjava Hadži Dragan Popović.

Prilikom nedavnog boravka u Svetoj zemlji bio je vodič vladiki šabačkom Lavrentiju, najstarijem episkopu Srpske pravoslavne crkve. Sada se sprema za novo pokloničko putovanje sa svojom grupom jer se približava deo godine kada, zapravo, najviše voli da ide na hodočašće: praznik Preobraženja Hristovog (19. avgusta).

– Bio sam u Svetoj zemlji i za Vaskrs, Božić, Krstovdan, međutim najbolje je otići za Preobraženje. Tada je temperatura najprijatnija, a i najmanja je gužva. Za Vaskrs, recimo, u jednom momentu u starom gradu Jerusalimu ima milion poklonika više nego što je ljudi koji žive tu, sve vrvi, puca. Ne daj bože da neko padne u toj gužvi. Ne možete da uđete u Crkvu Hristovog Groba kada je doček Blagodatnog ognja, ograničen je broj na 2.000 ljudi, a hram prima 11.000. A bez odlaska u taj sveti hram koja je svrha dolaska u Jerusalim – kaže Popović.

Međutim, i Preobraženje Gospodnje na brdu Tavoru ima svoje čudo, ističe naš sagovornik. To je blagodatni oblak koji se spušta na poklonike tokom liturgije.

– On se pojavljuje samo na taj dan. U toku celonoćnih bogosluženja dolazi blagodatni oblak, koji se ispočetka ne vidi, ali ga kamera snimi kao neku maglu, prašinu koja provejava. Kada počne pričest on postaje sve vidljiviji i ljudi pružaju ruke da ga dodirnu, a na rukama im ostaje prijatan miris. Tokom cele liturgije osećate radost, sedam-osam sati ste u toj blagodati. U Novom zavetu na brdu Tavoru Hristos se preobrazio i prikazao trojici svojih učenika i tada se uz glas Boga Oca s neba pojavio i svetli oblak. Međutim, smisao naše vere je Hrist, a ne čuda, čuda su tu samo kao ukrepljenje, dokaz da u našoj veri ima Svetog Duha – kaže naš sagovornik.

Veliku većinu poklonika, kako dodaje, ovo hodočašće promeni nabolje, ali ima sporadično i suprotnih primera, kada ljudi zastrane, počnu nešto da proriču ili da se izdvajaju iz crkve, kao što se i na najsvetijim mestima Jerusalima mogu videti i oni koji se bave spiritizmom, gatanjem, vračanjem.

– Važan je motiv s kojim krećete na pokloničko putovanje, da on bude ispravan i iskren. Mir je smisao našeg života, a poruka celog Svetog pisma je: mera. Mera u svemu. Pa i u putovanjima. Jedan veliki ruski sveštenik, Andrej Kurajev, rekao je da kada čovek svetim mestom ispuni svoju dušu on više nema potrebe da ide tamo i da se predaje tom spoljašnjem. Ali, priznajem, ja imam taj misionarski priziv, pa evo već 26 godina vodim poklonike i pričam im o svetim mestima – ističe Hadži Dragan Popović.

A što se njega tiče on u Svetu zemlju, kako naglašava, uvek putuje kao da ide prvi put i kao da mu je poslednji: uvek se s istom radošću priprema i uvek strahuje da bi složene prilike na Bliskom istoku mogle da se još više iskomplikuju i zatvore hodočasnicima puteve do Jerusalima i svetih mesta.

Kako je Sveti Sava dobio štap svog duhovnog patrona

Sveti Sava Osvećeni, po kojem je prvi srpski arhiepiskop dobio monaško ime, ostavio je svojoj sabraći zavet da njegov štap i ikonu daruju svešteniku koji će doći sa zapada i koji će biti carskog porekla. Njegovo proročanstvo se ispunilo kada je u Crkvu manastira Svetog Save Osvećenog ušao Sveti Sava, geografski, čovek sa zapada, koji je bio na pokloničkom putovanju po Svetoj zemlji. Kako priča Hadži Dragan Popović, žezlo Svetog Save Osvećenog je u tom trenutku pao, a skoro je pala, poklonila se, i ikona Bogorodice Mlekopitatelnice. Kada se ovo desilo i po drugi put, monasi manastira Svetog Save Osvećenog shvatili su da se ispunilo njegovo proročanstvo i darivali su našem Svetom Savi štap, kao i ikone Bogorodice Trojeručice i Bogorodice Mlekopitatelnice. S ovog hodočašća Sveti Sava je još doneo ikone Čajničku Krasnicu i ikonu Pećke Majke Božije.

– Sve četiri je naslikao Sveti Luka i sve se nalaze kod nas i dan-danas. Takođe, Sveti Sava je otkupio suvim zlatom od Turaka Seldžuka Salu Tajne večere, mesto na kojem je Hristos pred stradanje okupio svoje učenike, apostole i gde je odslužio prvu liturgiju. Nekoliko godina o tom velikom svetilištu brinuli su se sveštenici srpske crkve i u njemu se služilo na srpskom jeziku – kaže naš sagovornik.