Nije lako biti đidija

Vrbas – Sa željom da sačuvaju od zaborava običaje i alatke po kojima su vekovima bila prepoznatljiva zemljoradnička domaćinstva, grupa entuzijasta iz Bačkog Dobrog Polja kod Vrbasa, već tri godine zaredom svakog poslednjeg vikenda u maju priređuje manifestaciju „Kosidba na salašu”. Okupljaju se najbolji kosci iz ovog dela Bačke, nadmeću se u veštini i brzini košenja trave i otkivanja kose, kinđure se pred devojkama i gromoglasno natpevavaju, a uz to se još i pripremaju stara narodna jela.

Tako je bilo i minule subote na salašu Radoja Raonića, oazi zelenila i mira u nepreglednom prostranstvu plodnih oranica. Da bi sve odisalo duhom starih vremena nekoliko učesnika pojavilo se u tradicionalnim narodnim nošnjama. Za tili čas, pokošena je livada površine pedesetak ari, a iza kosaca ostale su gomile sveže trave, besprekorno složene u dugačke otkose, prave kao strele. U pauzama, kada su takmičari oštrili sečiva svojih kosa, publika ih je sokolila, posluživala vodom i osvežavajućim napicima, pa i po kojim gutljajem ljute domaće prepečenice. Posebna počast ukazana je predstavnicima tradicionalne „Kosidbe na Rajcu” Dušku Martinoviću iz Ljiga i Dragoljubu Savkoviću iz Lajkovca, višestrukom nosiocu laskave titule đidije, što će reći predvodnika, prvim među najboljim koscima.

– Đidija ili kozbaša, kako se to još kaže u nekim srpskim krajevima, mora po svemu da prednjači. Da bi dobio tu titulu treba da bude ne samo najveštiji i najbrži kosac, već i da ume da zapeva i zaigra, da se ističe stasom i i izgledom, da bude besprekorno odeven u narodnu nošnju, da ima najlepše brkove, pa bogme i da ume da šarmira ženski svet. Po starim običajima, đidija je na dan kosidbe sve i svja, njemu je sve prepušteno, on je glavni i kada se kosi, i za trpezom, i kada se nazdravlja, i u kolu nakon obavljenog posla. Nije lako biti đidija, ali to je velika čast – objašnjava za naš list Dragoljub Savković i napominje da se dobrim koscem, po ustaljenim merilima, smatra onaj ko uspe da za dan pokosi livadu od 40 ari.

Prema rečima domaćina „Kosidbe na salašu” Slavka Radovića, direktora Zemljoradničke zadruge „Žitnica” u Bačkom Dobrom Polju, za tri godine od kada je utemeljena ova manifestacija, stekli su se svi uslovi da se ona nađe u zvaničnoj turističkoj ponudi Vojvodine. Publike je, kaženam, sve više, dolaze gosti i iz udaljenijih krajeva Srbije, program je atraktivan za sve uzraste.

– „Kosidbu na salašu” organizujemo zarad negovanja lepih narodnih običaja na vremena kada su se i najteži poslovi u poljoprivredi obavljali ručno, sa primitivnim alatkama. Dovitljivi seljak je, tada, da bi mu, makar i naizgled, bilo lakše, smišljao razne rituale, pa su mobe prilikom kosidbe sena ili žita, postale sastavni deo narodne tradicije. Upravo zbog toga mi želimo da sačuvamo i nastavimo tu lepotu duhovnog nasleđa, stariji da se prisete a mlađi da ne zaborave – kaže Radović. 

Ova priredba je imala više revijalni nego takmičarski karakter, tako da žiri nije proglašavao pobednike, ali je dogovoreno da na predstojećem takmičenju kosaca na Rajcu ovu regiju predstavljaju Lazar Vujić i Sima Gajić, obojica iz Ravnog Sela, i Ratko Bogdanović iz Bačkog Dobrog Polja. Na tu odluku niko od prisutnih nije imao primedbu, pogotovo s toga što su Vujić, Gajić i Bogdanović već imali nekoliko zapaženih nastupa na Rajcu, kao i na još nekim takmičenjima kosaca u Srbiji i Crnoj Gori.