Srbija ima ekipu za velika dela

Od izveštača „Sportskog žurnala”
Kvangdžu – Šta je urađeno, urađeno je. Kvangdžu je počeo, srpska reprezentacija i pored drastično promenjenog sastava nema nameru da igra epizodnu ulogu. Kada ovaj tekst bude pred čitaocima, već će biti poznat rezultat utakmice sa Crnom Gorom, rezultat čiji ishod sigurno neće odrediti sudbinu neke nove Srbije. Selektor Savić ne voli baš te novinarske fraze „neki novi”…

– Ti koji igraju su reprezentacija Srbije. I niko drugi.

Posle prepodnevnog 90-minutnog treninga, jedinog u dnevnom programu, u dužem razgovoru je dotakao nekoliko tema. Trofejnom treneru je ovo četvrto svetsko prvenstvo, kao igrač je bio učesnik na još pet. „Preskočio” je samo Rim 2009. i Šangaj dve godine kasnije.

Prvi put posle ko zna koliko vremena reprezentacija od strane javnosti nema pritisak medalja. Slažete li se?

– Kod nas taj imperativ uvek postoji. Došli smo na takmičenje s ciljem da ostvarimo visok plasman. Verujem da imamo u ovom trenutku ekipu za velika dela. Svi su momci u sistemu rada godinama, većina ih je bila na velikim takmičenjima sa sjajnim rezultatima, ali kao ekipa nikad zajedno na ovako jakom. Jasno je da imaju iskustvo, ne treba da se plaše ni rezultata ni pritiska. Treba da se plaše samo sebe. Tačno je, posle ispunjenja cilja i osvajanja Svetske lige i plasmana u Tokio, javnost nas je rasteretila. Ne samo javnost već i sama organizacija. Za ovakvu odluku oko sastava je morala da bude i saglasnost struktura saveza. Sve je ovo planski rađeno, korak po korak, nije odlučeno odjednom.

Nije bilo u savezu dugih rasprava?

– Ne, nikakvih rasprava.

Apsolutna podrška?

– Apsolutna.

S čime biste mogli da budete zadovoljni posle Kvangdžua?

– Trener nikad nije zadovoljan. Očekujem da iz čitave priče vidimo gde smo, da igrači budu jasni sami pred sobom oko toga da li zaslužuju da budu deo tima. Ne treba da zaboravimo da je ovo početak stvaranja tima za 2024. Ali, s druge strane…

S druge strane?

– Svi su oni kandidati za Tokio. Svi.

Ovde je 13 igrača, stariji se odmaraju, ima li još kandidata u notesu ?

– Osmorica za sada. Ne zaboravite da se posle Tokija pažnja usredsređuje na one koji dolaze iz mlađih kategorija i oni su kandidati za 2024 i naravno 2028.

Šta Vam se dopada u srpskoj reprezentaciji?

– Mladi su, sigurno najmlađi sastav na prvenstvu, izuzetno su željni dokazivanja. To je odlično, samo da u toj želji ne udare glavom u zid.

Mnogi smatraju da će sastav bez autoriteta kakvi su recimo Filipović i Prlainović biti „lakši” za suđenje?

– Pitate me da li se plašim suđenja?

 Tačno.

– Verujte, to me uopšte ne zanima, o suđenju ne razmišljam. Gledam samo ekipu, ponavljam, aduti su mladost, ali i mogućnost potcenjivanja od drugih ekipa.

Mislite li da druge selekcije imaju određeni problem zbog našeg ovakvog sastava?

– Nadam se da imaju.

Kako Vaše kolege komentarišu odluku o odmaranju starijih igrača?

– Ne znam, nismo pričali o tome, ali znam da nekolicina nisu verovali da ću to da uradim, da pucam u prazno,

Šta bi se dogodilo da nismo osvojili Svetsku ligu ?

– Ništa, ubio bih se… Šalu na stranu, nastavili bismo rad s ciljem oporavka, mada bi bio ogroman pritisak. I pritisak i razočarenje zbog neuspeha. Vreme će pokazati koliko sam bio u pravu. Ne zaboravite i da biološki sat čini svoje, mogućnost povreda je veća, njihova potrošnja je ogromna, jer u velikim klubovima imaju izuzetno važne uloge kao vrhunski igrači i nosioci igre.

Koga vidite kao favorite?

– To se zna, ima veći broj ekipa koje jure finale i plasman na Igre. Izuzetno je težak put do Tokija, svi bi da izbegnu kvalifikacije u Roterdamu koje ukazuju da i Holandija želi da se pojavi na najvećoj smotri 2020. Bar tri jake evropske zemlje neće biti u Japanu naredne godine. Sada smo oko toga rasterećeni i igrači i organizacija, ali tenzija mora da postoji i zato, kao i uvek igramo ovde sa velikim ambicijama. Znamo koga predstavljamo, dakle znamo šta i kako treba. Zbog toga je naš uspeh u Beogradu veoma značajan.

Značajniji nego što se predstavlja, nego što neki misle?

– To ste Vi rekli.

Taj Tokio će biti opet s novitetima?

– Da, i to je najveći problem, problem 11 igrača. To menja kompletnu metodologiju rada, koncept, sve…

Kako se prilagoditi?

– Videćemo, ali amo imate 11 igrača i 39 isključenja, kako da se igra. Drugo, Svetska liga od 2021, ako bude sa 11 igrača sa šest utakmica u šest dana, biće neizdrživa. Ovde imamo nova pravila. Ranije sam već rekao njima treba da se svi prilagodimo, ne samo igrači. Treba da težimo kraćem terenu ako igra ostane na 11 igrača. Mi, treneri, smo prošle godine imali sastanak u Rijeci, bili su tu i čelnici LEN. Pričali smo, ali... Šta vredi. Svako takmičenje ima svoja pravila i ona se ponekad menjaju tokom turnira.

Javnost to neće mnogo da interesuje. Ona će čekati rezultat.

– Tačno, koga briga… U celu priču treba da se uključe igrači, da se izjasne o kalendaru i posledicama koje osećaju.

Biće Vam ovo još jedan izazov u karijeri?

– Svaki je specifičan. Da su isti ne bi bilo zanimljivo. Ovaj je možda specifičan zbog sastava. U Sevilji 1997. su bila petorica igrača sa Igara u Atlanti, godinu dana ranije. Nemamo vremena za rad kakav je bio tada. Za razliku od ostalih selektora nemam ni igrače tokom godine, napolju ih je preko 20. Šta je tu je. Prilagođavamo se, volim da sam samouk.

Podrška Mihajloviću i Kuzmiću

Siniša Mihajlović je bio često pominjan proteklog dana:

– O podršci naše organizacije ne treba da govorim. Bio je na našoj utakmici u Torinu. Šokantno je sve. Sjajan je lik, veliki takmičar, borac, emotivac sa ogromnim karakterom. Želim mu sve najbolje, neka ozdravi, neka ponovi onaj trk na Marakani i neka se nebo otvori još jednom kad objave da je pobedio tešku bolest.

Uveče je stigla vest o nesreći Ognjena Kuzmića, košarkaša Crvene zvezde.

– Teško je sve to slušati, sa njima smo i nadamo se najboljem.

Selektor o sastavu

Da se vratimo na odluku o sastavu. Vi ste sami rešili ili stvar dogovora?

– Ovako, ja sam rešio situaciju, koja je bila podložna dogovoru. Konačna odluka je samo moja.

Dobili ste od starijih igrača saglasnost ?

– Naravno, niko se nije bunio. Pa videli ste..

Šta?

– Došli su da ih isprate, pruže podršku. Nisu hteli da daju izjave, da ne budu u prvom planu, nisu hteli ni da se slikaju dok ih nisam pozvao. Dovoljno to govori, zar ne? Skromni šampioni.