Ploveći karneval na penušavoj Drini

Pe­ru­ćac – Ne zo­vu bez raz­lo­ga „Drin­sku re­ga­tu” u Pe­ruć­cu naj­ma­sov­ni­jom na­šom žur­kom na vo­di, na­rod­nim kar­ne­va­lom na Dri­ni. Ju­če je ova za­bav­no-tu­ri­stič­ka ma­ni­fe­sta­ci­ja, ko­ja već 26 go­di­na ne­gu­je tra­di­ci­ju drin­skih spla­va­ra, po­no­vo oku­pi­la ve­li­ki broj uče­sni­ka s ko­je­ka­kvim čam­ci­ma i spla­vo­vi­ma, po pro­ce­ni or­ga­ni­za­to­ra mo­žda i re­kord­nih oko 25.000 lju­di u bez­ma­lo 2.000 plo­vi­la. 

Pri­spe­lo je i sta­ro i mla­do iz­da­le­ka da uži­va u za­bav­nom spu­stu Dri­nom od Pe­ruć­ca do Ro­ga­či­ce, u ve­se­loj plo­vid­bi ko­ja tra­je tri i po sa­ta. 

Duž de­sne oba­le Dri­ne, pod­no bra­ne hi­dro­e­lek­tra­ne u Pe­ruć­cu, uoči star­ta re­ga­te bi­lo je kao u ko­tlu. Vreo dan, a na ne­ve­li­kom pro­sto­ru ti­ska­la se ma­sa lju­di po­red plo­vi­la. Ne­ki su i pre po­la­ska pot­pa­li­li ro­šti­lje na čam­ci­ma, otvo­ri­li kon­zer­ve s pi­vom. Od­je­ku­je gla­sna mu­zi­ka, ras­po­lo­že­nje na ni­vou, svi do­šli da se do­bro za­ba­ve. A Dri­na je je­di­ni lek za tu vre­li­nu, osve­ža­va čim se niz nju u po­vor­ci kre­ne.

Da ni­je ra­no za do­ru­čak s ro­šti­lja pi­ta­mo jed­nu ve­se­lu eki­pu ko­ja se sat pre star­ta do­hva­ti­la će­va­pa is­pe­če­nih na plo­vi­lu. 

– Ni­je. Mi smo iz Vr­njač­ke Ba­nje, za­pra­vo iz se­la Po­du­nav­ci, kre­nu­li još pre zo­re, po­ve­zli ča­mac i do­šli ov­de u Pe­ru­ćac, pa oglad­ne­li – od­go­va­ra ka­pe­tan tog plo­vi­la Pre­drag Pe­ko Mi­len­ko­vić, do­da­ju­ći da do­la­ze već sed­mu go­di­nu i ov­de uži­va­ju, te da im ro­štilj ra­di to­kom ce­le plo­vid­be.

I na ovoj re­ga­ti bi­lo je ne­ko­li­ko ve­li­kih dr­ve­nih spla­vo­va, da se­ća­ju na tra­di­ci­ju spla­va­ra, a po­ne­ki i ma­nji od dr­ve­ta. Je­dan ta­kav (da­ska „dvo­col­ka”, gu­ma, bu­ri­ći) s ve­li­kim sun­co­bra­nom na sre­di­ni sti­gao je iz Va­lje­va. Po­sa­da ga zo­ve dr­ve­nim „mer­ce­de­som”. 

– Ovo je pro­vod za pam­će­nje. Dri­na je lju­bav ko­ja ne pre­sta­je – re­če nam Va­ljev­ka Ana Jo­va­no­vić iz tog dru­štva, s ko­jim su i ku­mo­vi iz Su­to­mo­ra, otac Mi­lan Ma­tić i nje­go­va 12-go­di­šnja ćer­ka Mi­li­ca. De­voj­či­ca je pr­vi put na re­ga­ti i ka­že da je na Dri­ni lep­še ne­go na mo­ru.

Ogro­man zvuč­nik na jed­nom gu­me­nom čam­cu pri­vla­čio je pa­žnju. „O moj bra­te, se­ćaš li se da­na ko­li­ko smo ob­i­šli ka­fa­na”, ori se s nje­ga pe­sma, ko­ju pe­va­ju i mom­ci Ba­ji­no­ba­šta­ni s tog plo­vi­la. 

– Ova re­ga­ta je naj­ve­ći do­ga­đaj, dan za ko­ji ži­vi ba­ji­no­ba­štan­ski kraj – ka­žu uglas dvo­ji­ca stu­de­na­ta iz tog dru­štva, Mi­lan Ni­ko­lić i Ne­ma­nja Sa­rić. 

Du­gu tra­di­ci­ju uče­šća na re­ga­ti ima i eki­pa iz Uži­ca u čam­cu sa ze­le­nom nad­stre­šni­com (da ih sun­ce ne oša­mu­ti), u ko­joj je i is­ku­sni Sreć­ko Da­co­vić: 

– Tu sam s dru­štvom iz EPS-a, dva­de­se­tak je nas. Uži­va­mo, na čam­cu je i ro­štilj, le­po se i po­pi­je. Na­ša plo­vid­ba tra­je du­že ne­go dru­ge, mi pri­sta­je­mo na dva me­sta uz Dri­nu, i po­pod­ne ova­ko uži­va­mo.

Dok se re­ga­ta­ši gu­ra­ju da pri­đu vo­di, str­plji­vo na obli­žnjem štan­du Iva­na Pa­u­no­vić iz Be­o­gra­da pro­da­je ma­ji­ce s nat­pi­som „Drin­ska re­ga­ta”, srp­ske za­sta­ve, še­ši­re, pla­stič­ne tru­be... 

Ali za še­ši­re uop­šte ne ma­ri vid­no ras­po­lo­že­ni Du­šan Pot­pa­ra, elek­tri­čar iz Som­bo­ra (po­re­klom Plje­va­ljac). On je na ovoj vru­ći­ni gla­vu za­šti­tio šle­mom na ko­me je ve­li­ka cr­ve­na pe­to­kra­ka. Ov­de je s dru­štvom iz Siv­ca, 11. put na ovoj re­ga­ti. 

– Šlem i pe­to­kra­ka, što da ne, ja sam pra­vo­slav­ni ko­mu­ni­sta. Na čam­cu nas je osmo­ro, po­za­ma­šnih, te­ški smo ukup­no 1.156 ki­la. A Dri­na i Pe­ru­ćac su raj na ze­mlji – pri­ča u ša­li i zbi­lji Pot­pa­ra.

Start re­ga­te bio je sat uoči po­dne­va. Sva plo­vi­la, uz odu­še­vlje­nje i pe­smu, kre­nu­la su niz za­pe­nu­ša­nu re­ku. Na je­dan ča­mac sme­stio se i ceo tru­bač­ki or­ke­star. Za­svi­ra­li su „Marš na Dri­nu”, ka­ko i pri­li­či ovoj pre­le­poj re­ci i naj­ma­sov­ni­joj žur­ci na vo­di.