Пловећи карневал на пенушавој Дрини

Пе­ру­ћац – Не зо­ву без раз­ло­га „Дрин­ску ре­га­ту” у Пе­рућ­цу нај­ма­сов­ни­јом на­шом жур­ком на во­ди, на­род­ним кар­не­ва­лом на Дри­ни. Ју­че је ова за­бав­но-ту­ри­стич­ка ма­ни­фе­ста­ци­ја, ко­ја већ 26 го­ди­на не­гу­је тра­ди­ци­ју дрин­ских спла­ва­ра, по­но­во оку­пи­ла ве­ли­ки број уче­сни­ка с ко­је­ка­квим чам­ци­ма и спла­во­ви­ма, по про­це­ни ор­га­ни­за­то­ра мо­жда и ре­корд­них око 25.000 љу­ди у без­ма­ло 2.000 пло­ви­ла. 

При­спе­ло је и ста­ро и мла­до из­да­ле­ка да ужи­ва у за­бав­ном спу­сту Дри­ном од Пе­рућ­ца до Ро­га­чи­це, у ве­се­лој пло­вид­би ко­ја тра­је три и по са­та. 

Дуж де­сне оба­ле Дри­не, под­но бра­не хи­дро­е­лек­тра­не у Пе­рућ­цу, уочи стар­та ре­га­те би­ло је као у ко­тлу. Врео дан, а на не­ве­ли­ком про­сто­ру ти­ска­ла се ма­са љу­ди по­ред пло­ви­ла. Не­ки су и пре по­ла­ска пот­па­ли­ли ро­шти­ље на чам­ци­ма, отво­ри­ли кон­зер­ве с пи­вом. Од­је­ку­је гла­сна му­зи­ка, рас­по­ло­же­ње на ни­воу, сви до­шли да се до­бро за­ба­ве. А Дри­на је је­ди­ни лек за ту вре­ли­ну, осве­жа­ва чим се низ њу у по­вор­ци кре­не.

Да ни­је ра­но за до­ру­чак с ро­шти­ља пи­та­мо јед­ну ве­се­лу еки­пу ко­ја се сат пре стар­та до­хва­ти­ла ће­ва­па ис­пе­че­них на пло­ви­лу. 

– Ни­је. Ми смо из Вр­њач­ке Ба­ње, за­пра­во из се­ла По­ду­нав­ци, кре­ну­ли још пре зо­ре, по­ве­зли ча­мац и до­шли ов­де у Пе­ру­ћац, па оглад­не­ли – од­го­ва­ра ка­пе­тан тог пло­ви­ла Пре­драг Пе­ко Ми­лен­ко­вић, до­да­ју­ћи да до­ла­зе већ сед­му го­ди­ну и ов­де ужи­ва­ју, те да им ро­штиљ ра­ди то­ком це­ле пло­вид­бе.

И на овој ре­га­ти би­ло је не­ко­ли­ко ве­ли­ких др­ве­них спла­во­ва, да се­ћа­ју на тра­ди­ци­ју спла­ва­ра, а по­не­ки и ма­њи од др­ве­та. Је­дан та­кав (да­ска „дво­цол­ка”, гу­ма, бу­ри­ћи) с ве­ли­ким сун­цо­бра­ном на сре­ди­ни сти­гао је из Ва­ље­ва. По­са­да га зо­ве др­ве­ним „мер­це­де­сом”. 

– Ово је про­вод за пам­ће­ње. Дри­на је љу­бав ко­ја не пре­ста­је – ре­че нам Ва­љев­ка Ана Јо­ва­но­вић из тог дру­штва, с ко­јим су и ку­мо­ви из Су­то­мо­ра, отац Ми­лан Ма­тић и ње­го­ва 12-го­ди­шња ћер­ка Ми­ли­ца. Де­вој­чи­ца је пр­ви пут на ре­га­ти и ка­же да је на Дри­ни леп­ше не­го на мо­ру.

Огро­ман звуч­ник на јед­ном гу­ме­ном чам­цу при­вла­чио је па­жњу. „О мој бра­те, се­ћаш ли се да­на ко­ли­ко смо об­и­шли ка­фа­на”, ори се с ње­га пе­сма, ко­ју пе­ва­ју и мом­ци Ба­ји­но­ба­шта­ни с тог пло­ви­ла. 

– Ова ре­га­та је нај­ве­ћи до­га­ђај, дан за ко­ји жи­ви ба­ји­но­ба­штан­ски крај – ка­жу углас дво­ји­ца сту­де­на­та из тог дру­штва, Ми­лан Ни­ко­лић и Не­ма­ња Са­рић. 

Ду­гу тра­ди­ци­ју уче­шћа на ре­га­ти има и еки­па из Ужи­ца у чам­цу са зе­ле­ном над­стре­шни­цом (да их сун­це не оша­му­ти), у ко­јој је и ис­ку­сни Срећ­ко Да­цо­вић: 

– Ту сам с дру­штвом из ЕПС-а, два­де­се­так је нас. Ужи­ва­мо, на чам­цу је и ро­штиљ, ле­по се и по­пи­је. На­ша пло­вид­ба тра­је ду­же не­го дру­ге, ми при­ста­је­мо на два ме­ста уз Дри­ну, и по­под­не ова­ко ужи­ва­мо.

Док се ре­га­та­ши гу­ра­ју да при­ђу во­ди, стр­пљи­во на обли­жњем штан­ду Ива­на Па­у­но­вић из Бе­о­гра­да про­да­је ма­ји­це с нат­пи­сом „Дрин­ска ре­га­та”, срп­ске за­ста­ве, ше­ши­ре, пла­стич­не тру­бе... 

Али за ше­ши­ре уоп­ште не ма­ри вид­но рас­по­ло­же­ни Ду­шан Пот­па­ра, елек­три­чар из Сом­бо­ра (по­ре­клом Пље­ва­љац). Он је на овој вру­ћи­ни гла­ву за­шти­тио шле­мом на ко­ме је ве­ли­ка цр­ве­на пе­то­кра­ка. Ов­де је с дру­штвом из Сив­ца, 11. пут на овој ре­га­ти. 

– Шлем и пе­то­кра­ка, што да не, ја сам пра­во­слав­ни ко­му­ни­ста. На чам­цу нас је осмо­ро, по­за­ма­шних, те­шки смо укуп­но 1.156 ки­ла. А Дри­на и Пе­ру­ћац су рај на зе­мљи – при­ча у ша­ли и зби­љи Пот­па­ра.

Старт ре­га­те био је сат уочи по­дне­ва. Сва пло­ви­ла, уз оду­ше­вље­ње и пе­сму, кре­ну­ла су низ за­пе­ну­ша­ну ре­ку. На је­дан ча­мац сме­стио се и цео тру­бач­ки ор­ке­стар. За­сви­ра­ли су „Марш на Дри­ну”, ка­ко и при­ли­чи овој пре­ле­пој ре­ци и нај­ма­сов­ни­јој жур­ци на во­ди.