Ima li nade da Grčka dobije nemačku ratnu odštetu

Od našeg dopisnika
Atina – Grčka ima pravnu osnovu da traži i dobije ratnu odštetu od Nemačke i za to ne postoje nikakva ograničenja u međunarodnom pravu, tvrdi nemački istoričar Karl Hajdt Rot. U intervjuu za „Vezer kurir”, kako prenose ovdašnji mediji, profesor tvrdi da su zahtevi Atine opravdani na političkom i međunarodnom nivou, i to „bez ikakvih ograničenja”.

„Za Grčku je to principijelno pitanje i Nemačka je dužna da nadoknadi štetu i preuzme odgovornost za dug iz Drugog svetskog rata”, kaže profesor Rot i podseća da u međunarodnom pravu nema ograničenja, tako da nije bitna činjenica što je već prošlo 70 godina.

„Nemačka vlada iz drugačijeg ugla gleda na problem, smatra ga pravnim, ali i političkim, te posle ujedinjenja dve Nemačke isključuje pitanje kompenzacije. Međutim, iako se tvrdi da je posle ujedinjenja pitanje kompenzacije definitivno regulisano, ovakav stav je bez osnove sa stanovišta međunarodnog prava jer Grčka nije potpisivala tu konvenciju niti je bila za pregovaračkim stolom”, izjavljuje nemački istoričar.

Profesor Rot objašnjava da Grčka, međutim, ne može da račun na sumu od 280 milijardi evra, da mora da se uzme u obzir i inflacija tako da bi bilo realno da Atina potražuje 190 milijardi. Istovremeno, nerealno je očekivati da će joj Berlin takvu sumu isplatiti jer bi momentalno i druge evropske zemlje mogle da zatraže nerealne isplate.

„Smatram da je neophodno da se dve zemlje dogovore oko sume koja bi bila prihvatljiva, recimo 70 milijardi evra koje bi bile isplaćene u ratama u narednih 15 godina”, kaže Rot.

Ovdašnji mediji postavljaju pitanje računice na osnovu koje se došlo do sume koja je samo jedna trećina ukupne ratne odštete za žrtve i kredit koji su okupatori uzeli za vreme Drugog svetskog rata.

Profesor Rot objašnjava da Grčka da bi dobila kompenzaciju mora, pre svega, da se pridruži zajedničkom zahtevu drugih oštećenih zemalja koje vrše konstantan politički pritisak na Berlin, koji će jednog dana morati da odustane od svog kategoričkog „ne” kada je u pitanju isplata ratne odštete.

„Nemci su sistematski krali i materijalno uništili Grčku za vreme okupacije od 1941. do 1944. godine konfiskovali imovinu, fabrike, uništila tri četvrtine grčke trgovačke flote... Praktično, uništili su infrastrukturu grčke privrede, ubili su tokom okupacije najmanje 330.000 ljudi, 140.000 ih je umrlo od gladi, 90.000 kao zarobljenike, 59.000 pripadnika jevrejske opštine bilo je prinudno raseljeno... Mislim da su ovo dovoljni razlozi da se pitanje ratne odštete ponovo stavi na dnevni red”, zaključio je nemački istoričar Karl Hajdt Rot.

Gotovo svaka grčka vlada je tokom proteklih decenija manje ili više glasno ovo pitanje postavljala na dnevni red skupštinske rasprave, ali i u susretu sa najvišim političkim predstavnicima Nemačke. Odgovor Atini je uvek bio negativan, kao i pre nepunih mesec dana, kada je pređašnja vlada Aleksisa Ciprasa,  Berlinu ponovo uputila zvanični zahtev i tražila isplatu 290 milijardi evra ratne odštete. Poruka Berlina je bila kratka: „Ovo pitanje je zatvoreno činjenicom ujedinjenja dve Nemačke.”