Četvrti ekonomski forum Evropa – Rusija

Više od 300 zvanica iz Evropske unije, Ruske Federacije, kao i zemalja koje nisu članice EU prisustvovalo je minulom Četvrtom ekonomskom forumu „Evropa – Rusije”, održanom od 14. do 16. maja u Rimu, pod pokroviteljstvom italijanskog predsednika Đorđa Napolitana. Ovaj Forum (www.forum-ekonomiczne.pl) u organizaciji Instituta za istočne studije iz Varšave i Italijanskog instituta za studije o međunarodnoj politici iz Milana, bio je prilika za raznovrsne debate među predstavnicima političkih partija, kompanija, akademskih institucija, nevladinih organizacija, konsultantskih kuća, kao i nevladinih naučnih instituta. „Politika” je bila jedan od medijskih partnera ovog foruma, stoga u ovom delu našeg vebsajta objavljujemo tekstove o dešavanjima na ovoj manifestaciji, publikovane u „Politikinom” štampanom izdanju.

Povezivanje EU i Rusije

Politička elita u Srbiji minulih meseci svojim biračima neprekidno plasira tvrdnju da glasanjem za njih glasaju ili za Evropsku uniju ili za Rusiju. EU i najveća država na svetu predstavljeni su srpskoj javnosti kao dve suprostavljene strane iako su u realnosti, odnosno izvan fantazija srpskih političara, njihove veze i saradnja sve čvršći i bolji.

Premda je prošlogodišnji oštar govor ruskog predsednika Vladimira Putina na konferenciji o bezbednosti u Minhenu mnoge analitičare naveo na zaključak kako se između Istoka i Zapada ponovo sprema neki novi hladni rat, Putinov nedavni govor i učestvovanje na Samitu NATO u Bukureštu dokazuju da je hladnoratovsko nadmetanje bačeno u istoriju a da na scenu stupa ekonomska borba.

Moć Rusije nije porasla u poslednjih osam godina samo zato što su cene energenata vrtoglavo skočile, već i zbog činjenice da je Putin shvatio da je ekonomija mnogo ubojitije političko oružje nego hiljade bojevih glave. Bogatim nukelarnim arsenalom raspolagao je i Boris Jeljcin, ali ga je ekonomsko posrunuće Rusije činilo znatno slabijim faktorom u međunarodnim odnosima.

Putin je shvatio da su energenti i ekonomski prodor mnogo ubojitiji, tako da je jačanjem ruske ekonomije i postizanjem toga da iz Rusije stiže 40 odsto energetskih potreba država EU, uspeo da stvori jaku kartu u političko-ekonomskom „pokeru”. Ovaj ekonomski „džoker” omogućio je ruskoj diplomatiji da sa lakoćom ubedi francuske i nemačke partnere da se kao članice NATO založe za zamrzavanje prilaska Ukrajine ovoj Alijansi. Tako su primedbe da su države EU pioni u američkim rukama „ugušene” ruskim gasom.

Rusija i EU, ipak, nisu u potpunosti koncentrisane na razvoj svojih odnosa, a deo uzroka za to leži u činjenici da obe prolaze kroz period dubokih promena. Dok EU, sa jedne strane, nije uspela da donese Ustav, Rusija, s druge strane, rešava ozbiljne unutrašnje probleme.

Uprkos tome što je u Uniji medijska slika Rusije i njenog političkog sistema uglavnom negativna, Rusija je za EU glavna destinacija za biznis. Unija iz godine u godinu učvršćuje svoju ulogu jednog od najznačajnijeg trgovinskog partnera Rusije, pri čemu je dvadesetsedmorici Rusija treći po redu najveći trgovinski partner, posle SAD i Kine.

Politička retorika i ekonomski interesi se u realnom svetu često ne poklapaju, tako da kritike nemačke kancelarke Angele Merkel na račun ruske demokratije i poštovanja ljudskih prava ne sprečavaju Nemačku da nastavi saradnju na izgradnji gasovoda ili sa uzajamnim i često, kako analitičari kažu, netransparentnim investicijama između „Gasproma” i „Eon Rurgasa”. Pre svega zahvaljujući gasu, Rusija je kao najznačajnije partnere iz EU „vezala” Nemačku, Italiju, Francusku, Veliku Britaniju, Poljsku i Finsku.

Osim ekonomski, Brisel i Moskva često su i na političkom planu imali zajedničke pozicije, između ostalog, na zalaganju da se ojača uloga Ujedinjenih nacija.

Prema rečima Frejžera Kamerona, direktora Centra EU-Rusija, Rusija poprilično podržava pozive da se ojačaju i reformišu međunarodne multulateralne institucije.

„Smatram da je veoma mudro što su Rusi podržali češkog kandidata da bude sledeći predsednik Međunarodnog monetarnog fonda suprostavljajući se francuskom kandidatu Dominiku Štraus-Kanu. Mislim da moramo da pokušamo i potražimo i iznađemo područja saradnje sa Rusija, kako u multilaterali, tako i po pojedinačnim temama, bilo da su one terorizam, oružje za masovno uništenje ili zaštita životne sredine. Trebalo bi da pronađemo što je više moguće zajedničkog”, rekao je Kameron za internet portal „Euraktiv”, primećujući da bi države EU trebalo da nastupaju zajedno, a ne pojedinačno.

Prema njegovim rečima, Rusija, poput Kine i SAD, koristi pravilo „zavadi pa vladaj”, tako da je na državama EU da se ujedine u zajednički front i time pojačaju svoju pregovaračku poziciju kao tržište sa 500 miliona stanovnika.

Da će veze EU i Rusije još više očvrsnuti, prema pojedinim analitičarima, svedoči i dolazak na vlast liberalnog Dmitrija Medevedeva. Prema oceni eksperta za Rusiju Tomasa Kuncea, iz Fondacije Konrad Adeanuer iz Berlina, Medvedev neće biti Putinova marionata, pri čemu je on mnogo više „na liniji” sa Evropom. Osim toga, Medvedev je kod Evropljana pobrao simpatije rečima da će se zalagati modernizaciju ekonomije kroz ojačavanje takozvanih „Četiri I” – institucije, infrastruktura, inovacije i investicije.(/slika2)

Pojedini analitičari se pitaju da li će Medvedev biti uspešan kao Putin budući da neće biti lako nastaviti rast ruske ekonomije, kao i šta će eventualno promeniti u ekonomskoj politici Rusije. Pred Medvedevim su mnogi izazovi, od toga kako nastaviti ekonomski rast do toga kako decentralizovati ekonomiju, ali i ekonomski boljitak .

 Transformacija Rusije

Primopredaja vlasti u predsedničkoj fotelji Ruske Federacije još dugo će biti tema svetskih medija budući da uglavnom zapadni analitičari i političari budno očekuju da li će Dmitrij Medvedev nastaviti politički i ekonomski kurs Vladimira Putina. Nastavak ekonomskog „buma”, koji je Rusija doživela proteklih godina, jedan je od glavnih ciljeva kako novog ruskog predsednika tako i premijera što svedoči i njegova prva izjava na novoj funkciji.

Borba da Rusija po većini parametara postane jedan od ključnih ekonomskih igrača na planeti biće pravi izazov za ruske lidere, što će biti jedna od tema na predstojećem Četvrtom ekonomskom forumu Evropa – Rusija, koji se održava od 14. do 16. maja u Rimu.

Osim raznovrsnih debata o ekonomskim i političkim izazovima u odnosima Evropske unije i Rusije, učesnicima će biti i predstavljena publikacija „Rusija 2007. Izveštaj o transformaciji” grupe autora, a u izdanju Instituta za istočne studije iz Varšave, u kojoj su analize političkih, ekonomskih, odbrambenih i kulturnih prilika u najvećoj državi na svetu.

Autori publikacije, koju je uredio Konstantin Simonov, predsednik Centra za savremenu politiku iz Moskve, primećuju da je protekla godina u Rusiji bila u iščekivanju koga će Putin da izabere za „naslednika”, ali i u političkim i socio-ekonomskim problemima koji će ove godine doći na dnevni red. Za očekivanje je bilo da će ruske vlasti odložiti za posle izbora nepopularne reforme u oblastima kao šti su energija i penzioni sistem, pri čemu je za ekonomsku stabilnost bilo od velikog značaja to što su vlast i predstavnici uglavnom velikog biznisa postigli svojevrsni konsenzus. Ruske vlasti su uspele da učvrste kontrolu nad strateškom industrijom, kao što je energetika, naoružanje i nuklearna energija, a ujedno da uspostave saradnju sa privatnim biznisom. Usled globalizacije i značajnih veza između različitih političkih i ekonomskih procesa u svetu, ruskom rukovodstvu je bilo veoma važno da „eliminišu” eventualne spoljnopolitičke rizike za vreme „transfera moći”. Zbog toga su Rusi inisitirali na konstruktivnom dijalogu sa SAD, a naročito sa EU, pri čemu nisu bili previše uplitali u međunarodne konfikte. Doduše, za razliku od spoljnopolitičkih akcije, ruska diplomatska retorika bila je veoma žestoka. Prema analizama iznetim u ovoj publikaciji, ova retorika je služila uglavnom za „domaću upotrebu”, budući da je za izbore bilo neophodno podgrejati patriotske osećaje.

Ruska diplomatija uspela je da razvije ekonomsku saradnju sa Zapadom uglavnom zahvaljujući pojedinačnim energetskim ugovorima sa evropskim zemljama, umesto da s njima pregovara na nivou EU što bi joj smanjilo pregovaračku moć. Osim toga, ovo joj je ostavilo mesta za manevar, jer je cilj bio da se neutrališu pokušaji da se naprave alternativni energetski putevi, koji bi zaobišli Rusiju.

Zapadni analitičari često procenjuju Medvedeva kao lidera koji je će značajno liberalizovati rusku ekonomiju, ali mnogi nisu mogli da predvide da će Putinov poslednji potez na mestu predsednika Rusije onemogućiti liberalizaciju u određenim privrednim granama. Poslednjeg dana na položaju šefa države, Vladimir Putin je potpisao zakon, koji ograničava učešće stranih kompanija u nekoliko desetina privrednih grana, među kojima su i veoma unosni sektori nafte i gasa, ali i televizija, radio, izdavaštvo, kosmički sektor i avionska tehnika.

Strane investicije u rusku ekonomiju su, inače, prošle godine premašile 120 milijardi dolara, pri čemu se većina međunarodnih korporacija izjašnjava za nastavak poslovanja u Rusiji, bez obzira na potencijalni rizik.

Prema saopštenju Informativne službe Kremlja, novim zakonom se nalaže da će privatni strani investitor morati da dobije dozvolu ruskih vlasti ukoliko transakcijom postaje vlasnik više od 50 odsto preduzeća iz strateškog sektora i 10 i više procenata akcija strateške firme koja koristi resurse od federalnog značaja.

Međutim, ruskim vlastima preostaje rešavanje socijalni i ekonomskih problema koji su prošle godine odloženi, kao što je povećanje domaćih cena za energente i osnovne robe, kao i reforma penzionog sistema.(/slika3)

Uprkos prozapadnom imidžu Medvedeva, autori publikacije „Rusija 2007. Izveštaj o transformaciji” smatraju da promena u Kremlju neće uticati na rusku spoljnu politiku. Prema njihovom mišljenju, Rusija neće zatezati odnose sa Zapadom, pri čemu će „odustati” od svojih pozicija koje i onako ne mogu da brane. Autori, kao primer za to, navode da će Rusija de fakto prihvatiti američki antiraketni štit u Evropi, kao i da će de fakto priznati nezvisnost Kosova. Prema njihovoj oceni, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, čvrsta pozicija Moskve po pitanju Kosova je za nju dvostruko dobitnička. S jedne strane, rusko rukovodstvo je pokazalo solidarnost sa svojom „slovenskom braćom”, a s druge, ima adute za svoju igru sa Abhazijom, Južnom Osetijom i Pridnjestrovljem

Politika guši ekonomiju.

 Kako postići suživot i partnerstvo, a izbeći konfrontacije predstavlja ključno pitanje, ali i izazov u odnosima Evrope i Ruske Federacije. Prema oceni učesnika Četvrtog ekonomskog foruma Evropa – Rusija, partnerstvo je prirodan sled u odnosima Starog kontinenta i najveće države na svetu, međutim za to je neophodno mnogo veće angažovanje sa obe strane.

Prema rečima bivšeg poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog, Evropa smatra Rusija svojim delom, kako geografski delimično, tako i istorijski i vrednosno. Međutim, među dvema silama postoje mnogi nesporazumi, sterotipi i predrasude, pri čemu je jedan od novijih ona koju je plasirao bivši američki sekretar za odbranu Donald Ramsveld. Ramsveld je svojevremeno rekao da postoji stara Evropa i nova Evropa, pri čemu je stara bila proruska a nova nije proruska već proamerička.

Kvašnjevski, pak, ne smatra da je to istina, ali dodaje da je primetio kako u ruskoj diplomatiji postoji svovrsni vakuum prema EU, koji se između ostalog ogleda i u broju diplomatskih poseta i postignutih sporazuma. Prema njegovoj oceni, obe strane bi morale da se okrenu računici šta Rusije može da ponudi Evropi kao i šta Evropa može da ponudi Rusiji.

– Pred nama su mnogi izazovi, kao što je problem američkog antiraketnog štita u Evropi, ukrajinskog članstva u NATO, stanje u Beorusiji, ili problem Kosova i Srbije. Smatram da je ponuda Srbiji da uđe u Evropsku uniju šansa da se mirnim putem reši problem Kosova, iako se Rusija protivi sadašnjem stanju. Osim toga, moraćemo da prevaziđemo stanje u kojem su odnosi između Rusije i EU zasnivaju na 27 plus jedan bilateralni odnos, jer je vreme bilaterale prošlo i problemi se mnogo bolje rešavaju multilateralnim pristupom – rekao je Kvašnjevski, čime se na izvestan način osvrnuo na konstataciju određenih analitičara da Rusija više sarađuje sa pojedinačnim državama zaobilazeći Brisel, kako bi ostavrila bolje pregovaračke pozicije.

Prema rečima Andreja Klimova, zamenika predsednika Spoljnopolitičkog odbora ruske Državne dume, Rusija takoće smatra Evropu za partnera pa je zbog toga spremna da pregovara sa Rusijom oko sporazuma o energetskom partnerstvu. Ipak, Klimov je dodao da je ne drugoj strani pitanje Ukrajine najveći problem između Evrope i Rusije.

– Ukoliko rešimo problem sa članstvom Ukrajine u NATO, onda nema problema koji ne možeemo rešiti – rekao je Klimov, ne osvrćući se na ostale međusobne spoljnopolitičke nesporazume, poput jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Na primedbu Aleksandra Kvašnjevskog da bi možda trebalo razmatrati i evrointegracije Rusije, Klimov je bio izričit: Strateško partnerstvo – da, ali ulazak Rusije u EU ni u 25. veku.

Prilike između EU i Rusije, prema oceni učesnika Foruma, nisu hladnoratovske, ali i dalje vrve od predrasuda. Zbog toga Marek Belka, bivši poljski premijer a sada izvršni sekretar Ekonomske komisije za Evropu pri UN, kaže da sve to treba zanemariti i usmeriti se na činjenicu da Rusije ima energente, a Evropi trebaju energenti.

– Trebalo bi da se usmerimo na to da Evropa ima novca da plati energente, a da Rusija želi da dođe do tog novca. Dakle, svi preduslovi za dobar biznis su ispunjeni. Međutim, naše odnose karakterišu brojni paradoksi pa se postavlja ozbiljno pitanje hoće li naši suprostavljeni politički pogledi početi da utiču na ekonomiju – naglasio je Belka, ali nažalost ni njegove evropske ni ruske kolege nisu uspeli da daju odgovor.

Koplja ukrštena nad Ukrajinom

Politička koplja Evropske unije i Rusije se pre svega ukrštaju na pitanju proširenja NATO pakta na istok, dok su balkanska pitanja, kao što je Kosovo, daleko niže na listi prioriteta. Na nedavno završenom Četvrtom ekonomskom forumu Evropa – Rusija, održanom u Rimu, čiji je medijski partner bila i „Politika”, predstavnici ruskih i evropskih parlamenata, akademskih institucija, nevladinih organizacija i kompanija u debatama su neuporedivo više vremena posvetili međusobnim neslaganjima oko Ukrajine, Gruzije, kao i o međusobnom nerazumevanju i predrasudama, nego kosovskom problemu, Iranu ili američkom antiraketnom štitu.

Deputati ruske Državne dume jasno su istakli da je za Moskvu pitanje ukrajinskog i gruzijskog članstva u NATO svojevrsna crvena linija u odbrani nacionalnih interesa. Iako su učesnici debata iz EU često ruskim sagovornicima „nabacivali” temu sukoba oko o Kosova, Rusi su se samo ovlaž osvrtali na ovo pitanje pritom ističući da „ako EU i Rusija uspeju da reše problem Ukrajine, rešiće sve probleme”.

Ni Žil Merit, moderator debate o političko-bezbednosnim izazovima između EU i Rusije nije uspeo da od učesnika dobije odgovor na pitanje kako dva bloka vide bezbednosne rizike od Kosova do Južne Osetije i Abhazije. Merit, koji je iskusni novinar, ali i direktor nevladinog instituta „Bezbednosna i odbrambena agenda” iz Brisela, nije uspeo da od učesnika iz Rusije, EU, SAD i Kosova čuje odgovor na pitanje da li je moguće da baš Kosovo bude „cement koji će bezbednosno povezati EU i Rusiju”.

Prema rečima Klaudija Bizonjera, zamenika generalnog sekretara NATO, najbolji primer saradnje Rusije i Alijanse je viđen u borbi protiv terorizma.

– U Avganistanu smo videli mogućnost veoma dobre saradnje Rusije i NATO u suzbijanju terorizma, tako da smo optimistični po pitanju saradnje na bezbednosnom planu. Naravno, u određenim segmentima se ne slažemo, kao što je pitanje proširenja Alijanse, Sporazum o naoružanju, Kosovo i antiraketni štit, ali je poboljšanje saradnje moguće – rekao je Bizonjero, dok je Mihail Grišankov, prvi zamenik predsednika Odbora za bezbednost ruske Dume, istakao da Moskvu najviše zabrinjava to što je Rusija glavna tranzitna zemlja za drogu koja se prozvodi u Avganistanu.

Prema oceni Arijela Koena, višeg istraživača američke Heritedž fondacije, osnovni problem između Evrope i Rusije je to što Moskva na EU gleda kao „postmodernističku tvorevinu”, koja nije država.

– Problem leži i u tome što na jednoj strani u Evropskom parlamentu nemački poslanici kažu kako su odnosi sa Rusijom sjajni i nemaju zamerke jer Nemačka ima odlične poslovne odnose sa Rusijom. S druge strane, evropski parlamentarci iz Češke, Estonije, Litvanije imaju pregršt zamerki – objasnio je Koen okolnosti unutar EU, koje Rusija vešto koristi. On ističe da, ukoliko želi poboljšanje poslovnih odnosa i veće investicije, Moskva će morati da skine ograničenje na ulazak stranog kapitala u Rusiju.

Premda su na dnevnom redu ovog foruma bile brojne teme, mnogi gosti su primetili da učesnici debata nisu bili previše spremni da otvoreno diskutuju o međusobnim neslaganjima. Prema rečima Žila Merita, moglo je da se čuje suviše pripremljenih govora i diplomatskog rečnika, dok su obema stranama u ublaženoj hladnoratovskoj retorici najviše dopadala ideja o različitosti Evrope i Rusije.

– Rusija i EU, međutim, imaju mnogo sličnosti. Povezuje ih to što obe trenutno imaju dva ista cilja a to su ekonomski rast i stabilnost – rekao je Merit i dodao da bi Rusija i njeni predstavnici trebalo da prestanu da samo ističu svoje uspehe ne sagledavajući probleme, dok bi Evropljani trebalo da ne misle da su dobili hladni rat. Prema njegovim rečima niko nije dobio hladni rat, pa ni Evropa jer je na svom tlu dobila islamski terorizam.