Четврти економски форум Европа – Русија

Више од 300 званица из Европске уније, Руске Федерације, као и земаља које нису чланице ЕУ присуствовало је минулом Четвртом економском форуму „Европа – Русије”, одржаном од 14. до 16. маја у Риму, под покровитељством италијанског председника Ђорђа Наполитана. Овај Форум (www.forum-ekonomiczne.pl) у организацији Института за источне студије из Варшаве и Италијанског института за студије о међународној политици из Милана, био је прилика за разноврсне дебате међу представницима политичких партија, компанија, академских институција, невладиних организација, консултантских кућа, као и невладиних научних института. „Политика” је била један од медијских партнера овог форума, стога у овом делу нашег вебсајта објављујемо текстове о дешавањима на овој манифестацији, публиковане у „Политикином” штампаном издању.

Повезивање ЕУ и Русије

Политичка елита у Србији минулих месеци својим бирачима непрекидно пласира тврдњу да гласањем за њих гласају или за Европску унију или за Русију. ЕУ и највећа држава на свету представљени су српској јавности као две супростављене стране иако су у реалности, односно изван фантазија српских политичара, њихове везе и сарадња све чвршћи и бољи.

Премда је прошлогодишњи оштар говор руског председника Владимира Путина на конференцији о безбедности у Минхену многе аналитичаре навео на закључак како се између Истока и Запада поново спрема неки нови хладни рат, Путинов недавни говор и учествовање на Самиту НАТО у Букурешту доказују да је хладноратовско надметање бачено у историју а да на сцену ступа економска борба.

Моћ Русије није порасла у последњих осам година само зато што су цене енергената вртоглаво скочиле, већ и због чињенице да је Путин схватио да је економија много убојитије политичко оружје него хиљаде бојевих главе. Богатим нукеларним арсеналом располагао је и Борис Јељцин, али га је економско посрунуће Русије чинило знатно слабијим фактором у међународним односима.

Путин је схватио да су енергенти и економски продор много убојитији, тако да је јачањем руске економије и постизањем тога да из Русије стиже 40 одсто енергетских потреба држава ЕУ, успео да створи јаку карту у политичко-економском „покеру”. Овај економски „џокер” омогућио је руској дипломатији да са лакоћом убеди француске и немачке партнере да се као чланице НАТО заложе за замрзавање приласка Украјине овој Алијанси. Тако су примедбе да су државе ЕУ пиони у америчким рукама „угушене” руским гасом.

Русија и ЕУ, ипак, нису у потпуности концентрисане на развој својих односа, а део узрока за то лежи у чињеници да обе пролазе кроз период дубоких промена. Док ЕУ, са једне стране, није успела да донесе Устав, Русија, с друге стране, решава озбиљне унутрашње проблеме.

Упркос томе што је у Унији медијска слика Русије и њеног политичког система углавном негативна, Русија је за ЕУ главна дестинација за бизнис. Унија из године у годину учвршћује своју улогу једног од најзначајнијег трговинског партнера Русије, при чему је двадесетседморици Русија трећи по реду највећи трговински партнер, после САД и Кине.

Политичка реторика и економски интереси се у реалном свету често не поклапају, тако да критике немачке канцеларке Ангеле Меркел на рачун руске демократије и поштовања људских права не спречавају Немачку да настави сарадњу на изградњи гасовода или са узајамним и често, како аналитичари кажу, нетранспарентним инвестицијама између „Гаспрома” и „Еон Рургаса”. Пре свега захваљујући гасу, Русија је као најзначајније партнере из ЕУ „везала” Немачку, Италију, Француску, Велику Британију, Пољску и Финску.

Осим економски, Брисел и Москва често су и на политичком плану имали заједничке позиције, између осталог, на залагању да се ојача улога Уједињених нација.

Према речима Фрејжера Камерона, директора Центра ЕУ-Русија, Русија поприлично подржава позиве да се ојачају и реформишу међународне мултулатералне институције.

„Сматрам да је веома мудро што су Руси подржали чешког кандидата да буде следећи председник Међународног монетарног фонда супростављајући се француском кандидату Доминику Штраус-Кану. Мислим да морамо да покушамо и потражимо и изнађемо подручја сарадње са Русија, како у мултилатерали, тако и по појединачним темама, било да су оне тероризам, оружје за масовно уништење или заштита животне средине. Требало би да пронађемо што је више могуће заједничког”, рекао је Камерон за интернет портал „Еурактив”, примећујући да би државе ЕУ требало да наступају заједно, а не појединачно.

Према његовим речима, Русија, попут Кине и САД, користи правило „завади па владај”, тако да је на државама ЕУ да се уједине у заједнички фронт и тиме појачају своју преговарачку позицију као тржиште са 500 милиона становника.

Да ће везе ЕУ и Русије још више очврснути, према појединим аналитичарима, сведочи и долазак на власт либералног Дмитрија Медеведева. Према оцени експерта за Русију Томаса Кунцеа, из Фондације Конрад Адеануер из Берлина, Медведев неће бити Путинова марионата, при чему је он много више „на линији” са Европом. Осим тога, Медведев је код Европљана побрао симпатије речима да ће се залагати модернизацију економије кроз ојачавање такозваних „Четири И” – институције, инфраструктура, иновације и инвестиције.(/slika2)

Поједини аналитичари се питају да ли ће Медведев бити успешан као Путин будући да неће бити лако наставити раст руске економије, као и шта ће евентуално променити у економској политици Русије. Пред Медведевим су многи изазови, од тога како наставити економски раст до тога како децентрализовати економију, али и економски бољитак .

 Трансформација Русије

Примопредаја власти у председничкој фотељи Руске Федерације још дуго ће бити тема светских медија будући да углавном западни аналитичари и политичари будно очекују да ли ће Дмитриј Медведев наставити политички и економски курс Владимира Путина. Наставак економског „бума”, који је Русија доживела протеклих година, један је од главних циљева како новог руског председника тако и премијера што сведочи и његова прва изјава на новој функцији.

Борба да Русија по већини параметара постане један од кључних економских играча на планети биће прави изазов за руске лидере, што ће бити једна од тема на предстојећем Четвртом економском форуму Европа – Русија, који се одржава од 14. до 16. маја у Риму.

Осим разноврсних дебата о економским и политичким изазовима у односима Европске уније и Русије, учесницима ће бити и представљена публикација „Русија 2007. Извештај о трансформацији” групе аутора, а у издању Института за источне студије из Варшаве, у којој су анализе политичких, економских, одбрамбених и културних прилика у највећој држави на свету.

Аутори публикације, коју је уредио Константин Симонов, председник Центра за савремену политику из Москве, примећују да је протекла година у Русији била у ишчекивању кога ће Путин да изабере за „наследника”, али и у политичким и социо-економским проблемима који ће ове године доћи на дневни ред. За очекивање је било да ће руске власти одложити за после избора непопуларне реформе у областима као шти су енергија и пензиони систем, при чему је за економску стабилност било од великог значаја то што су власт и представници углавном великог бизниса постигли својеврсни консензус. Руске власти су успеле да учврсте контролу над стратешком индустријом, као што је енергетика, наоружање и нуклеарна енергија, а уједно да успоставе сарадњу са приватним бизнисом. Услед глобализације и значајних веза између различитих политичких и економских процеса у свету, руском руководству је било веома важно да „елиминишу” евентуалне спољнополитичке ризике за време „трансфера моћи”. Због тога су Руси иниситирали на конструктивном дијалогу са САД, а нарочито са ЕУ, при чему нису били превише уплитали у међународне конфикте. Додуше, за разлику од спољнополитичких акције, руска дипломатска реторика била је веома жестока. Према анализама изнетим у овој публикацији, ова реторика је служила углавном за „домаћу употребу”, будући да је за изборе било неопходно подгрејати патриотске осећаје.

Руска дипломатија успела је да развије економску сарадњу са Западом углавном захваљујући појединачним енергетским уговорима са европским земљама, уместо да с њима преговара на нивоу ЕУ што би јој смањило преговарачку моћ. Осим тога, ово јој је оставило места за маневар, јер је циљ био да се неутралишу покушаји да се направе алтернативни енергетски путеви, који би заобишли Русију.

Западни аналитичари често процењују Медведева као лидера који је ће значајно либерализовати руску економију, али многи нису могли да предвиде да ће Путинов последњи потез на месту председника Русије онемогућити либерализацију у одређеним привредним гранама. Последњег дана на положају шефа државе, Владимир Путин је потписао закон, који ограничава учешће страних компанија у неколико десетина привредних грана, међу којима су и веома уносни сектори нафте и гаса, али и телевизија, радио, издаваштво, космички сектор и авионска техника.

Стране инвестиције у руску економију су, иначе, прошле године премашиле 120 милијарди долара, при чему се већина међународних корпорација изјашњава за наставак пословања у Русији, без обзира на потенцијални ризик.

Према саопштењу Информативне службе Кремља, новим законом се налаже да ће приватни страни инвеститор морати да добије дозволу руских власти уколико трансакцијом постаје власник више од 50 одсто предузећа из стратешког сектора и 10 и више процената акција стратешке фирме која користи ресурсе од федералног значаја.

Међутим, руским властима преостаје решавање социјални и економских проблема који су прошле године одложени, као што је повећање домаћих цена за енергенте и основне робе, као и реформа пензионог система.(/slika3)

Упркос прозападном имиџу Медведева, аутори публикације „Русија 2007. Извештај о трансформацији” сматрају да промена у Кремљу неће утицати на руску спољну политику. Према њиховом мишљењу, Русија неће затезати односе са Западом, при чему ће „одустати” од својих позиција које и онако не могу да бране. Аутори, као пример за то, наводе да ће Русија де факто прихватити амерички антиракетни штит у Европи, као и да ће де факто признати незвисност Косова. Према њиховој оцени, после једностраног проглашења независности Косова, чврста позиција Москве по питању Косова је за њу двоструко добитничка. С једне стране, руско руководство је показало солидарност са својом „словенском браћом”, а с друге, има адуте за своју игру са Абхазијом, Јужном Осетијом и Придњестровљем

Политика гуши економију.

 Како постићи суживот и партнерство, а избећи конфронтације представља кључно питање, али и изазов у односима Европе и Руске Федерације. Према оцени учесника Четвртог економског форума Европа – Русија, партнерство је природан след у односима Старог континента и највеће државе на свету, међутим за то је неопходно много веће ангажовање са обе стране.

Према речима бившег пољског председника Александра Квашњевског, Европа сматра Русија својим делом, како географски делимично, тако и историјски и вредносно. Међутим, међу двема силама постоје многи неспоразуми, стеротипи и предрасуде, при чему је један од новијих она коју је пласирао бивши амерички секретар за одбрану Доналд Рамсвелд. Рамсвелд је својевремено рекао да постоји стара Европа и нова Европа, при чему је стара била проруска а нова није проруска већ проамеричка.

Квашњевски, пак, не сматра да је то истина, али додаје да је приметио како у руској дипломатији постоји своврсни вакуум према ЕУ, који се између осталог огледа и у броју дипломатских посета и постигнутих споразума. Према његовој оцени, обе стране би морале да се окрену рачуници шта Русије може да понуди Европи као и шта Европа може да понуди Русији.

– Пред нама су многи изазови, као што је проблем америчког антиракетног штита у Европи, украјинског чланства у НАТО, стање у Беорусији, или проблем Косова и Србије. Сматрам да је понуда Србији да уђе у Европску унију шанса да се мирним путем реши проблем Косова, иако се Русија противи садашњем стању. Осим тога, мораћемо да превазиђемо стање у којем су односи између Русије и ЕУ заснивају на 27 плус један билатерални однос, јер је време билатерале прошло и проблеми се много боље решавају мултилатералним приступом – рекао је Квашњевски, чиме се на известан начин осврнуо на констатацију одређених аналитичара да Русија више сарађује са појединачним државама заобилазећи Брисел, како би оставрила боље преговарачке позиције.

Према речима Андреја Климова, заменика председника Спољнополитичког одбора руске Државне думе, Русија такоће сматра Европу за партнера па је због тога спремна да преговара са Русијом око споразума о енергетском партнерству. Ипак, Климов је додао да је не другој страни питање Украјине највећи проблем између Европе и Русије.

– Уколико решимо проблем са чланством Украјине у НАТО, онда нема проблема који не можеемо решити – рекао је Климов, не осврћући се на остале међусобне спољнополитичке неспоразуме, попут једностраног проглашења независности Косова. На примедбу Александра Квашњевског да би можда требало разматрати и евроинтеграције Русије, Климов је био изричит: Стратешко партнерство – да, али улазак Русије у ЕУ ни у 25. веку.

Прилике између ЕУ и Русије, према оцени учесника Форума, нису хладноратовске, али и даље врве од предрасуда. Због тога Марек Белка, бивши пољски премијер а сада извршни секретар Економске комисије за Европу при УН, каже да све то треба занемарити и усмерити се на чињеницу да Русије има енергенте, а Европи требају енергенти.

– Требало би да се усмеримо на то да Европа има новца да плати енергенте, а да Русија жели да дође до тог новца. Дакле, сви предуслови за добар бизнис су испуњени. Међутим, наше односе карактеришу бројни парадокси па се поставља озбиљно питање хоће ли наши супростављени политички погледи почети да утичу на економију – нагласио је Белка, али нажалост ни његове европске ни руске колеге нису успели да дају одговор.

Копља укрштена над Украјином

Политичка копља Европске уније и Русије се пре свега укрштају на питању проширења НАТО пакта на исток, док су балканска питања, као што је Косово, далеко ниже на листи приоритета. На недавно завршеном Четвртом економском форуму Европа – Русија, одржаном у Риму, чији је медијски партнер била и „Политика”, представници руских и европских парламената, академских институција, невладиних организација и компанија у дебатама су неупоредиво више времена посветили међусобним неслагањима око Украјине, Грузије, као и о међусобном неразумевању и предрасудама, него косовском проблему, Ирану или америчком антиракетном штиту.

Депутати руске Државне думе јасно су истакли да је за Москву питање украјинског и грузијског чланства у НАТО својеврсна црвена линија у одбрани националних интереса. Иако су учесници дебата из ЕУ често руским саговорницима „набацивали” тему сукоба око о Косова, Руси су се само овлаж освртали на ово питање притом истичући да „ако ЕУ и Русија успеју да реше проблем Украјине, решиће све проблеме”.

Ни Жил Мерит, модератор дебате о политичко-безбедносним изазовима између ЕУ и Русије није успео да од учесника добије одговор на питање како два блока виде безбедносне ризике од Косова до Јужне Осетије и Абхазије. Мерит, који је искусни новинар, али и директор невладиног института „Безбедносна и одбрамбена агенда” из Брисела, није успео да од учесника из Русије, ЕУ, САД и Косова чује одговор на питање да ли је могуће да баш Косово буде „цемент који ће безбедносно повезати ЕУ и Русију”.

Према речима Клаудија Бизоњера, заменика генералног секретара НАТО, најбољи пример сарадње Русије и Алијансе је виђен у борби против тероризма.

– У Авганистану смо видели могућност веома добре сарадње Русије и НАТО у сузбијању тероризма, тако да смо оптимистични по питању сарадње на безбедносном плану. Наравно, у одређеним сегментима се не слажемо, као што је питање проширења Алијансе, Споразум о наоружању, Косово и антиракетни штит, али је побољшање сарадње могуће – рекао је Бизоњеро, док је Михаил Гришанков, први заменик председника Одбора за безбедност руске Думе, истакао да Москву највише забрињава то што је Русија главна транзитна земља за дрогу која се прозводи у Авганистану.

Према оцени Аријела Коена, вишег истраживача америчке Херитеџ фондације, основни проблем између Европе и Русије је то што Москва на ЕУ гледа као „постмодернистичку творевину”, која није држава.

– Проблем лежи и у томе што на једној страни у Европском парламенту немачки посланици кажу како су односи са Русијом сјајни и немају замерке јер Немачка има одличне пословне односе са Русијом. С друге стране, европски парламентарци из Чешке, Естоније, Литваније имају прегршт замерки – објаснио је Коен околности унутар ЕУ, које Русија вешто користи. Он истиче да, уколико жели побољшање пословних односа и веће инвестиције, Москва ће морати да скине ограничење на улазак страног капитала у Русију.

Премда су на дневном реду овог форума биле бројне теме, многи гости су приметили да учесници дебата нису били превише спремни да отворено дискутују о међусобним неслагањима. Према речима Жила Мерита, могло је да се чује сувише припремљених говора и дипломатског речника, док су обема странама у ублаженој хладноратовској реторици највише допадала идеја о различитости Европе и Русије.

– Русија и ЕУ, међутим, имају много сличности. Повезује их то што обе тренутно имају два иста циља а то су економски раст и стабилност – рекао је Мерит и додао да би Русија и њени представници требало да престану да само истичу своје успехе не сагледавајући проблеме, док би Европљани требало да не мисле да су добили хладни рат. Према његовим речима нико није добио хладни рат, па ни Европа јер је на свом тлу добила исламски тероризам.