Umetnost i javni prostor

„Odbrana autonomije naše svakodnevice u velikoj meri zavisi od odbrane ulice kao prostora koji ipak mi sami, iznova našim životima, stvaramo”.

Ovo je jedan od natpisa koji se mogu videti u beogradskoj galeriji „Kontekst” u okviru izložbe „Kontrola i otpor na ulici”. Izložba sastavljena od instalacija i fotografija iz različitih fotodokumentacija ukazuje na neke od građanskih inicijativa koje su u medijima prošle gotovo nezapaženo.

Radove na ovu temu su proteklih meseci prikupljali Srđan Prodanović i Marko Miletić koji napominju da nije bilo jednostavno odabrati reprezentativna dela.

– Bilo je potrebno da napravimo neki teoretski okvir kako bi se svaki od pojedinačnih aspekata uklopio u celinu. Nismo mogli da izdvojimo neke fenomene, a da se opet ne ogrešimo o neke druge, kaže Srđan Prodanović u izjavi za naš list.

Na ulazu u Galeriju može se videti replika čuvenog beogradskog Ćoška Salvadora Dalija. Za repliku je, kao i za original, zaslužna umetnička trupa Ilegalni poslastičari. Oni su pre dve godine na ugao Simine i Kapetan Mišine ulice postavili tablu sa imenom poznatog slikara i time privukli pažnju na ovaj deo grada.

Ovo nije jedini rad na izložbi koji se bavi davanjem imena u gradskom prostoru. Miloš Čvorović u projektu „Bulevar AVNOJ-a” preispituje politiku imenovanja, kao i sam problem imena neke ulice ili trga. Ovaj umetnik je prošle godine izlepio plakate „Bulevar AVNOJ-a” u istoimenoj ulici. Naime, Čvorović je shvatio da je u sukobu između pristalica Zorana Đinđića i Ratka Mladića potpuno zaboravljeno na dotadašnje ime bulevara, a da se pri tom stanovnici te ulice uopšte nisu ni pitali za promenu imena. Protiv Čvorovića je, inače, zbog lepljenja plakata pokrenut prekršajni postupak.

Na izložbi se ističe i rad Albana Muje pod nazivom „Grad za turiste”, koji ilustruje probleme stranaca prilikom čitanja ćiriličnih natpisa. Ovaj albanski umetnik je tokom svog boravka u Novom Sadu dodavao latinične nazive ispod ćiriličnih tabli kako bi omogućio turistima da pročitaju ime ulice u kojoj se nalaze.

Najzanimljiviji „eksponat”, međutim, predstavljaju članovi Građanske inicijative Peti park koji su, na otvaranju, ispred galerije delili letke u kojima propagiraju svoje ciljeve.

– Peti park je jedan od retkih primera građanskog aktivizma. Ideja je da se prikaže ulica kao kombinacija javnog i privatnog prostora. O javnom prostoru se kod nas uopšte ne raspravlja. On stoji na periferiji svih dnevnopolitičkih prepucavanja koja su trenutno aktuelna – ističe Srđan Prodanović.

Izložba, koja će moći da se pogleda do 1.juna, pravi je primer angažovane umetnosti. I sam kustos Prodanović kaže da izloženi radovi nisu zaista umetnički radovi, već faktori koji tvore i čine javni prostor. U svakom slučaju, nešto što tera na razmišljanje.Na izložbi su predstavljeni radovi Darinke Pop-Mitić, Albana Muje, Ilegalnih poslastičara, Danila Prnjata, Miloša Čvorovića, Leteće galerije Šu Šu i Građanske inicijative Peti park.

Samo otvaranje izložbe je proteklo u opuštenoj atmosferi. Zabrinuto su izgledali jedino najmlađi članovi Građanske inicijative Peti park koji su imali samo jednu želju – da leci koje su delili ne završe u prvoj kanti za smeće.