Уметност и јавни простор

„Одбрана аутономије наше свакодневице у великој мери зависи од одбране улице као простора који ипак ми сами, изнова нашим животима, стварамо”.

Ово је један од натписа који се могу видети у београдској галерији „Контекст” у оквиру изложбе „Контрола и отпор на улици”. Изложба састављена од инсталација и фотографија из различитих фотодокументација указује на неке од грађанских иницијатива које су у медијима прошле готово незапажено.

Радове на ову тему су протеклих месеци прикупљали Срђан Продановић и Марко Милетић који напомињу да није било једноставно одабрати репрезентативна дела.

– Било је потребно да направимо неки теоретски оквир како би се сваки од појединачних аспеката уклопио у целину. Нисмо могли да издвојимо неке феномене, а да се опет не огрешимо о неке друге, каже Срђан Продановић у изјави за наш лист.

На улазу у Галерију може се видети реплика чувеног београдског Ћошка Салвадора Далија. За реплику је, као и за оригинал, заслужна уметничка трупа Илегални посластичари. Они су пре две године на угао Симине и Капетан Мишине улице поставили таблу са именом познатог сликара и тиме привукли пажњу на овај део града.

Ово није једини рад на изложби који се бави давањем имена у градском простору. Милош Чворовић у пројекту „Булевар АВНОЈ-а” преиспитује политику именовања, као и сам проблем имена неке улице или трга. Овај уметник је прошле године излепио плакате „Булевар АВНОЈ-а” у истоименој улици. Наиме, Чворовић је схватио да је у сукобу између присталица Зорана Ђинђића и Ратка Младића потпуно заборављено на дотадашње име булевара, а да се при том становници те улице уопште нису ни питали за промену имена. Против Чворовића је, иначе, због лепљења плаката покренут прекршајни поступак.

На изложби се истиче и рад Албана Мује под називом „Град за туристе”, који илуструје проблеме странаца приликом читања ћириличних натписа. Овај албански уметник је током свог боравка у Новом Саду додавао латиничне називе испод ћириличних табли како би омогућио туристима да прочитају име улице у којој се налазе.

Најзанимљивији „експонат”, међутим, представљају чланови Грађанске иницијативе Пети парк који су, на отварању, испред галерије делили летке у којима пропагирају своје циљеве.

– Пети парк је један од ретких примера грађанског активизма. Идеја је да се прикаже улица као комбинација јавног и приватног простора. О јавном простору се код нас уопште не расправља. Он стоји на периферији свих дневнополитичких препуцавања која су тренутно актуелна – истиче Срђан Продановић.

Изложба, која ће моћи да се погледа до 1.јуна, прави је пример ангажоване уметности. И сам кустос Продановић каже да изложени радови нису заиста уметнички радови, већ фактори који творе и чине јавни простор. У сваком случају, нешто што тера на размишљање.На изложби су представљени радови Даринке Поп-Митић, Албана Мује, Илегалних посластичара, Данила Прњата, Милоша Чворовића, Летеће галерије Шу Шу и Грађанске иницијативе Пети парк.

Само отварање изложбе је протекло у опуштеној атмосфери. Забринуто су изгледали једино најмлађи чланови Грађанске иницијативе Пети парк који су имали само једну жељу – да леци које су делили не заврше у првој канти за смеће.