Voda koja zateže kožu

Mokra gora – Turisti i ovog leta opsedaju živopisne predele Mokre gore: uživaju u vožnji muzejskim vozom „ćirom” na „Osmici”, svraćaju u atraktivni Drvengrad na Mećavniku, šetaju uređenim stazama duž toka reke Kamišine, pored koga vodi mala šumska pruga. Tu je ograđen i prostor za kupanje, a opojno mirišu četinari...

U ovoj rečnoj dolini, gde lepotom privlače Crkva Svetog Jovana Krstitelja i kameni most nazvan Mitar rabadžija, nalazi se i izvor lekovite „bele vode”. Sve više je onih koji, boraveći na Mokroj gori, navrate do ovog izvora, umiju se i natoče koju flašu da ponesu. Natkriven je i uređen pristup izvoru, a voda se ručnom pumpom pokreće iz dubina.

Glas o lekovitosti „bele vode” proneo se nadaleko. Svratili smo ovde jedne nedelje i sreli ljude raznih generacija iz gradova Srbije i Republike Srpske kako se umivaju na izvoru. Nekoliko mladih tu je sipalo vodu u flaše, umivao se i jedan sveštenik iz Republike Srpske. Kada smo ih upitali za šta je lekovita, neki su odgovorili da su čuli da leči oboljenja kože i popravlja vid, s tim što većina nije znala njena prava dejstva. Jedna starija meštanka, koja „belu vodu” redovno koristi, reče nam da pomaže kod mnogih bolesti, a može i da se pije, ali samo čašica dnevno jer je – jaka.

Tragom narodnih nedoumica o ovom daru prirode, podsećamo da jedna stručna knjiga do detalja opisuje mokrogorsku „belu vodu” i njene vrednosti. I ne samo nju, još je ovde prirodnih voda blagotvornog dejstva. Knjigu „Lekovite vode u kompleksu Muzejsko-turističke železnice Šarganska osmica” napisao je, posle dugih istraživanja, profesor dr Ratomir Tišma, balneolog, koji je decenijama proučavao kvalitet voda u banjama širom bivše Jugoslavije.

Ukratko, zaključak profesora je da mokrogorske lekovite vode spadaju u veoma retke visokoalkalne vode u svetu (povoljno deluju na kožna oboljenja, čir na želucu, sprečavaju stvaranje peska u bubrezima itd.). One su najvišeg alkaliteta u Srbiji, s tim što dr Tišma smatra da ovde postoje pogodni uslovi i za stvaranje moderne banje.

„Bela voda” je, kako se navodi, slučajno otkrivena 1994. posle izlivanja reke Kamišine (u novije vreme zovu je i izvor Svetog Jovana Krstitelja). Tišma je utvrdio njenu visoku alkalnost (PH 11,75), nisku mineralizaciju i temperaturu od 18 stepeni. Redovnim umivanjem na ovom izvoru, istakao je on, koža lica uvek ostaje zategnuta, žene smanjuju posete kozmetičaru, a pažnju zavređuje još korisnih svojstava.