Вода која затеже кожу

Мокра гора – Туристи и овог лета опседају живописне пределе Мокре горе: уживају у вожњи музејским возом „ћиром” на „Осмици”, свраћају у атрактивни Дрвенград на Мећавнику, шетају уређеним стазама дуж тока реке Камишине, поред кога води мала шумска пруга. Ту је ограђен и простор за купање, а опојно миришу четинари...

У овој речној долини, где лепотом привлаче Црква Светог Јована Крститеља и камени мост назван Митар рабаџија, налази се и извор лековите „беле воде”. Све више је оних који, боравећи на Мокрој гори, наврате до овог извора, умију се и наточе коју флашу да понесу. Наткривен је и уређен приступ извору, а вода се ручном пумпом покреће из дубина.

Глас о лековитости „беле воде” пронео се надалеко. Свратили смо овде једне недеље и срели људе разних генерација из градова Србије и Републике Српске како се умивају на извору. Неколико младих ту је сипало воду у флаше, умивао се и један свештеник из Републике Српске. Када смо их упитали за шта је лековита, неки су одговорили да су чули да лечи обољења коже и поправља вид, с тим што већина није знала њена права дејства. Једна старија мештанка, која „белу воду” редовно користи, рече нам да помаже код многих болести, а може и да се пије, али само чашица дневно јер је – јака.

Трагом народних недоумица о овом дару природе, подсећамо да једна стручна књига до детаља описује мокрогорску „белу воду” и њене вредности. И не само њу, још је овде природних вода благотворног дејства. Књигу „Лековите воде у комплексу Музејско-туристичке железнице Шарганска осмица” написао је, после дугих истраживања, професор др Ратомир Тишма, балнеолог, који је деценијама проучавао квалитет вода у бањама широм бивше Југославије.

Укратко, закључак професора је да мокрогорске лековите воде спадају у веома ретке високоалкалне воде у свету (повољно делују на кожна обољења, чир на желуцу, спречавају стварање песка у бубрезима итд.). Оне су највишег алкалитета у Србији, с тим што др Тишма сматра да овде постоје погодни услови и за стварање модерне бање.

„Бела вода” је, како се наводи, случајно откривена 1994. после изливања реке Камишине (у новије време зову је и извор Светог Јована Крститеља). Тишма је утврдио њену високу алкалност (ПХ 11,75), ниску минерализацију и температуру од 18 степени. Редовним умивањем на овом извору, истакао је он, кожа лица увек остаје затегнута, жене смањују посете козметичару, а пажњу завређује још корисних својстава.