Remek-dela Galerije „Nadežda Petrović”

Čačak – Umetnička galerija „Nadežda Petrović” predstavila je u džepnom izdanju najvrednija umetnička dela, slike iz svojih zbirki koje daju pregled zbivanja na našoj slikarskoj sceni u minulom veku. Istovremeno, u jednoj od vodećih galerijskih kuća Srbije postavljena je izložba tih remek-dela, na kojoj su radovima zastupljena 22 umetnika od ukupno 28, zastupljenih u publikaciji.

„Naziv izložbe je ’Slike i njihove tajne’ jer svaka od njih krije neku zagonetku. Od toga kako, zašto i gde je nastala, ko je portretisani, zbog čega baš taj motiv, zašto takav ambijent, otkuda baš izabrane boje i osvetljenje. Kakav je izbor senki, geometrije, gde su figure, a na kojoj je paraleli enterijer sa slike, koji grad na platnu?”, kaže za „Politiku” Mirjana Racković, kustos u UG „Nadežda Petrović”.

Ona je urednik, autor i redaktor publikacije „Slike i njihove tajne” i tu je svako delo, perima kustosa ove kuće, predstavljeno kratkom, ali obuhvatnom pričom: ko je autor, kad je i kako slika nastala, uzori, stil, pravac, uticaji, pristup... Dela prikazana u ovoj prilici pripadaju različitim galerijskim zbirkama, stilskim pravcima i poetikama, alu su izuzetno važna kao lična karta svojih tvoraca. U čačanskoj galeriji ističu da je cilj ovakvog načina predstavljanja dela iz decenijama uvećavanih zbirki uvođenje najrazličitije publike u svet slikarstva.

Među njima je, razume se, „Bavarac sa šeširom” (1900) Nadežde Petrović (Čačak, 1873 – Valjevo, 1915), zavičajke za koju galeristi kažu da je bila najznačajniji srpski umetnik prve polovine prošlog veka, navodeći:

„Za tadašnje slikarstvo u Srbiji nesvakidašnje koloristički agresivan portret ’Bavarac sa šeširom’, nastao nešto više od godine posle Nadeždinog odlaska u Minhen (1898), smatra se za delo kojim je srpsko slikarstvo konačno izašlo iz okvira akademskog. Portret izuzetne ekspresivne snage predočava drugačiji umetnički put u odnosu na tada vladajuće akademsko-realističke stavove.”

Tu je i ulje Miljenka Stančića (Varaždin, 1926 – Zagreb, 1977), kojem je nadenuo ime „Suton” i postavljeno je na noseću koricu publikacije.

„Ukoliko smatramo da je Stančićevo slikarstvo metarijalizacija melanholije i sna, onda je ’Suton’ reprezentativno delo ovog slikara koje odlikuje čistoća izraza, poetičnost i istančana osetljivost. Teme njegovih slika su doživljaj detinjstva i rane mladosti, s tim što nežnost razotkriva i bol, idilična slika, sablasnost”, pišu kustosi.

I nižu:

„Slika ’Marijev brod’ (1973) Zlatka Price (Pečuj, Mađarska, 1916 – Rijeka, 2003) može biti primer za razumevanje posebne tematike i često prisutne simbolike u Pricinom načinu stvaranja. Umetnik je isticao da su slike polaznu tačku pronalazile u horizontali – kao simbolu okruženja, i vertikali – kao simbolu čoveka.”

To su tek troje, po izboru kustosa, velemajstora iz ove umetničke radionice koja se taloži u Čačku. Tu su još Vidosava Kovačević („Portret žene sa šeširom”, 1912), Beta Vukanović („Prolećni dan”, 1912), Nikola Bešević („Kuća cara Petra Velikog u Talinu”, 1924), autoportret Ivana Radovića, Leposava Bela Pavlović („Karlovačka gimnazija”, 1948), Ivan Tabaković („Senke s loptom”, 1956), Bogić Risimović Risim („Nedeljom popodne”, 1956), Đorđe Andrejević Kun („Staro oružje s ibrikom”, 1958), Marko Čelebonović („Mrtva priroda”, 1958), Boža Ilić („Atelje”, nepoznato vreme), Oton Gliha („Gromače”, 1960), Milan Konjović („Pejzaž”, 1960), Stojan Ćelić („Predeo”, 1962), Petar Lubarda („Bik”, 1964), Peđa Nešković („Događaj, ljubav pred policijski čas”, 1965), Mića Popović („Odron”, 1965), Peđa Milosavljević („Perpetum mobile”, 1967), Milovan Vidak („Kibernetička punktura”, 1968), Danica Rakidžić Basta („Ivanjica”, 1977), Edo Murtić („La tut parti”, 1978), Kosa Boškan („Kupačica”, 1981), Radomir Damnjanović Damnjan („Kvardo/slika”, 1981), Marija Dragojlović („Peškir na verandi”, 1984), Jože Ciuha („Prorok sa čipkama”, 1985) i Milan Cile Marinković („Na hipodromu”, 1992).

Rečene slike u zbirke su dospele svaka svojim putem: otkupom od autora ili rodbine, poklonom tvoraca tih izuzetnih dela, ili Zavoda za zaštitu spomenika NRS, SO Čačak, Republičke zajednice kulture, ili su dobijena povodom učešća na bijenalu „Nadežde Petrović”.

„Naša galerija danas, u sedam zbirki, čuva ukupno 1.700 dela”, ističe Mirjana Racković.

Inače, tokom bombardovanja Srbije 1999. sve galerijske zbirke bile su prenete u sefove Čačanske banke, pošto je zgrada galerije preko puta Policijske uprave u Čačku i postojala je opasnost da bude zasuta bombama.