Kako preživeti masovni turizam

Broj posetilaca kojima svetski poznate destinacije, poput Barselone, Rima, Venecije ili Dubrovnika, mogu da se podiče, nedostižan je za mnoge. Ali, u isto vreme, upravo ovi gradovi godinama muku muče zbog posledica prevelikog broja turista, od čijeg novca žive.

Da je preveliki broj turista postao ozbiljan problem svedoči, kako prenosi Si-En-En, i to što je prošle godine overtourism bila jedna od reči godine u oksfordskom rečniku engleskog, a definisana je kao preveliki broj posetilaca na poznatim lokacijama koji oštećuju životnu sredinu i štetno utiču na život stanovništva.

Podaci govore da je svaki treći turista u 2018. godini bio na jednom od 300 najposećenijih mesta na planeti.

Trend rasta broja turista u svetu nastaviće se i tokom narednih godina, pre svega zahvaljujući jeftinim letovima i globalnom rastu zarada, ocenjuje Svetski savet za turizam i putovanja. Njihova je procena da će brojni gradovi, među kojima su Nju Delhi, Kairo, Manila, Bankok i Moskva, biti nespremni za porast broja posetilaca tokom sledeće decenije. Za razliku od ovih destinacija, nije kratka lista ni onih mesta čije su vlasti već preduzele niz poteza u pokušaju da sačuvaju identitet grada i nađu ravnotežu između zarade i kvaliteta života na koji tako masovan turizam utiče. Najpopularnija mera jeste uvođenje boravišne takse (škotska prestonica Edinburg, Kvinstaun na Novom Zelandu) ili naplata ulaznica (indijski mauzolej Tadž Mahal, koji je, uz to, i ograničio dužinu posete na tri sata), kao i ograničavanje broja brodova koji mogu da pristanu u lokalnu luku (Briž u Belgiji, gde na jednog stanovnika dolazi troje turista i grčko ostrvo Santorini, koje beleži rast posete od čak 66 odsto u periodu od 2012. do 2017. godine).

Najpoznatija peruanska atrakcija Maču Pikču, drevni grad Inka s prosekom od oko 4.300 posetilaca dnevno, uvela je od početka godine vremenski ograničene ulaznice u trajanju od četiri sata bez mogućnosti ponovnog ulaska. Taj sistem zasad nije smanjio ukupan broj turista, ali je uticao na to da budu ravnomernije raspoređeni u toku dana.

Amsterdam je u strahu od rasta broja posetilaca prestao da se reklamira kao turistička destinacija, istovremeno pokušavajući da pažnju turista usmeri na druge holandske gradove. Takođe, od sledeće godine biće zabranjen ulazak u „ulicu crvenih fenjera”, jer vlasti smatraju da nije primereno da turisti pilje u seksualne radnice, dok će iznajmljivanje apartmana preko sajta za deljenje smeštaja biti ograničeno na najviše 30 dana godišnje.

Venecija muči muku s kruzerima i s posetiocima koji se zadržavaju samo jedan dan, pa su zato počeli da naplaćuju ulaz. Cene iznajmljivanja stanova toliko su porasle pred naletom turista čiji broj premašuje 32 miliona godišnje, da se lokalni meštani iseljavaju u sve većem broju. Brodovi težine veće od 100.000 tona izmešteni su iz Velikog kanala u industrijsku luku.

Dubrovnik je, takođe, ograničio broj posetilaca s kruzera na 4.000 i pokušava da se predstavi kao grad za sva godišnja doba, čime bi se smanjile gužve u letnjoj sezoni.

Indonežansko ostrvo Bali od početka godine posetilo je deset odsto više ljudi nego u istom periodu prošle godine, a meštani se naročito žale na plastični otpad koji za sobom ostavljaju. Predloženo je uvođenje takse od 10 dolara.

Rim je posebnu pažnju posvetio ponašanju posetilaca i njihovom odnosu prema turističkim atrakcijama. Svako ko se s otvorenim alkoholnim pićem u ruci zatekne na ulici posle 22 sata, biće novčano kažnjen, dok je barovima zabranjeno da toče alkohol od dva sata posle ponoći do sedam ujutru. Na čuvenim Španskim stepenicama zabranjeno je vući kofere s točkićima. Propisano je, takođe, da svako ko se za novac slika s turistima kostimiran kao rimski zapovednik bude kažnjen sa 450 evra.

I vlasti Barselone, pod pritiskom velikog nezadovoljstva lokalnog stanovništva, već duži niz godina pokušavaju da uvedu red u lokalni turizam. Jedna od mera koje su preduzete jeste dodatno oporezivanje vlasnika koji privatne stanove izdaju turistima.