Како преживети масовни туризам

Број посетилаца којима светски познате дестинације, попут Барселоне, Рима, Венеције или Дубровника, могу да се подиче, недостижан је за многе. Али, у исто време, управо ови градови годинама муку муче због последица превеликог броја туриста, од чијег новца живе.

Да је превелики број туриста постао озбиљан проблем сведочи, како преноси Си-Ен-Ен, и то што је прошле године overtourism била једна од речи године у оксфордском речнику енглеског, а дефинисана је као превелики број посетилаца на познатим локацијама који оштећују животну средину и штетно утичу на живот становништва.

Подаци говоре да је сваки трећи туриста у 2018. години био на једном од 300 најпосећенијих места на планети.

Тренд раста броја туриста у свету наставиће се и током наредних година, пре свега захваљујући јефтиним летовима и глобалном расту зарада, оцењује Светски савет за туризам и путовања. Њихова је процена да ће бројни градови, међу којима су Њу Делхи, Каиро, Манила, Банкок и Москва, бити неспремни за пораст броја посетилаца током следеће деценије. За разлику од ових дестинација, није кратка листа ни оних места чије су власти већ предузеле низ потеза у покушају да сачувају идентитет града и нађу равнотежу између зараде и квалитета живота на који тако масован туризам утиче. Најпопуларнија мера јесте увођење боравишне таксе (шкотска престоница Единбург, Квинстаун на Новом Зеланду) или наплата улазница (индијски маузолеј Таџ Махал, који је, уз то, и ограничио дужину посете на три сата), као и ограничавање броја бродова који могу да пристану у локалну луку (Бриж у Белгији, где на једног становника долази троје туриста и грчко острво Санторини, које бележи раст посете од чак 66 одсто у периоду од 2012. до 2017. године).

Најпознатија перуанска атракција Мачу Пикчу, древни град Инка с просеком од око 4.300 посетилаца дневно, увела је од почетка године временски ограничене улазнице у трајању од четири сата без могућности поновног уласка. Тај систем засад није смањио укупан број туриста, али је утицао на то да буду равномерније распоређени у току дана.

Амстердам је у страху од раста броја посетилаца престао да се рекламира као туристичка дестинација, истовремено покушавајући да пажњу туриста усмери на друге холандске градове. Такође, од следеће године биће забрањен улазак у „улицу црвених фењера”, јер власти сматрају да није примерено да туристи пиље у сексуалне раднице, док ће изнајмљивање апартмана преко сајта за дељење смештаја бити ограничено на највише 30 дана годишње.

Венеција мучи муку с крузерима и с посетиоцима који се задржавају само један дан, па су зато почели да наплаћују улаз. Цене изнајмљивања станова толико су порасле пред налетом туриста чији број премашује 32 милиона годишње, да се локални мештани исељавају у све већем броју. Бродови тежине веће од 100.000 тона измештени су из Великог канала у индустријску луку.

Дубровник је, такође, ограничио број посетилаца с крузера на 4.000 и покушава да се представи као град за сва годишња доба, чиме би се смањиле гужве у летњој сезони.

Индонежанско острво Бали од почетка године посетило је десет одсто више људи него у истом периоду прошле године, а мештани се нарочито жале на пластични отпад који за собом остављају. Предложено је увођење таксе од 10 долара.

Рим је посебну пажњу посветио понашању посетилаца и њиховом односу према туристичким атракцијама. Свако ко се с отвореним алкохолним пићем у руци затекне на улици после 22 сата, биће новчано кажњен, док је баровима забрањено да точе алкохол од два сата после поноћи до седам ујутру. На чувеним Шпанским степеницама забрањено је вући кофере с точкићима. Прописано је, такође, да свако ко се за новац слика с туристима костимиран као римски заповедник буде кажњен са 450 евра.

И власти Барселоне, под притиском великог незадовољства локалног становништва, већ дужи низ година покушавају да уведу ред у локални туризам. Једна од мера које су предузете јесте додатно опорезивање власника који приватне станове издају туристима.