Preduzeća duguju oko tri milijarde dinara za gas

Ukupni dugovi za gas prema „Srbijagasu” u ovom času iznose oko tri milijarde dinara. Iznosi dospelog duga po fakturama od aprila ove godine pokazuju da je najveći dužnik DP „Novi Sad gas” s 1,4 milijarde dinara, „Novosadska toplana” 309 miliona, „Srpska fabrika stakla” 274,6 miliona, toplana „Jagodina” 132,7 miliona.

Jedan od najvećih dužnika „Azotara”, Pančevo više nije na vrhu liste 20 najvećih dužnika i to zahvaljujući činjenici što je prekinut stečaj ove fabrike u septembru prošle godine.

Dobra stvar je što od ukupno 20 najvećih dužnika 10 na vreme izmiruje svoje obaveze prema „Srbijagasu” i to u potpunosti, poput, „Trajala” i Kruševca, Gradske toplane „Zrenjanin”, kao i EPS, ogranak panonske termoelektrana-toplana.

Od kada je pre tri godine prvi put u svojoj istoriji „Srbijagas” postao profitabilna kompanija, a ne socijalna ustanova koja je godinama krajnjem potrošaču prodavala gas jeftinije nego što ga je kupovala, taj trend se nastavlja. Tako je za prvih šest meseci ove godine, prema podacima Ministarstva privrede, „Srbijagas” uz EPS preduzeće koje je zabeležilo najbolje poslovne rezultate.

Prema zvaničnim podacima Agencije za energetiku potrošnja gasa u prošloj godini bila je 2,5 miliona kubika i veća je oko jedan odsto nego prethodne godine. I to tako što je porast u industriji oko 2,4 odsto, a u domaćinstvima 0,8 procenata, dok je u toplanama opala 5,4 procenta. Domaćom proizvodnjom zadovoljeno je samo 13,5 odsto potrebnog gasa, a ostatak je obezbeđen iz uvoza.

Kubik gasa za domaćinstva košta 35,12 i viši je 0,3 odsto u odnosu na ostvarenu cenu u prethodnoj godini. Kada se pogleda uporedna tabela cene gasa za domaćinstva u Evropi i kod nas jasno se vidi da je Srbija među najjeftinijim zemljama. Jeftiniji gas imaju BiH i Rumunija i to zbog činjenica da Rumunija imaju dosta svog gasa.

Kada je reč o sigurnom snabdevanju, lane je iz „Banatskog dvora”, jedinog podzemnog skladišta gasa u Srbiji, povučeno više gasa nego što je predato u skladište..

Kada su, međutim, cene gasa za industriju u pitanju, situacija je sasvim drugačija. Razlike cena dobrim delom proizilaze iz različite poreske politike, odnosno različitih taksi i poreza, koji opterećuju industrijske potrošače. Tako da jeftinije gas u industriji od Srbije plaćaju Španija, Grčka, Italija i gotovo sve zemlje bivše Jugoslavije.

Buduća potrošnja gasa će u velikoj meri zavisiti od njegove cene. Ukoliko ne dođe do značajnog porasta cene prirodnog gasa, u narednim godinama bi moglo doći do postepenog rasta potrošnje kao što je bio slučaj u prošloj godini. Rast potrošnje će se omogućiti priključenjem novih industrijskih postrojenja i izgradnjom novih distributivnih mreža u do sada negasifikovanim područjima. Značajniji rast potrošnje biće podstaknut izgradnjom kapaciteta za proizvodnju električne energije na prirodni gas, pre svega kogenerativnih postrojenja. Planirano je da TE-TO Pančevo, snage 190 megavata električne energije, koja će koristiti prirodni gas, počne sa radom u 2020. godini.