I zarobljenicima beneficirani radni staž

Pravo na beneficirani radni staž, kod koga se godina računa kao 14, 15, 16 ili 18 meseci, nemaju samo zaposleni kojima poslodavci uplaćuju  doprinose, već i oni koji sami sebi plaćaju radni staž – pod uslovom da se utvrdi da su zaista radili teške i opasne poslove koji su zakonski obuhvaćeni beneficijom.

Ukoliko se potvrdi da su radili na ovim poslovima, ovi osiguranici imaju obavezu da uplaćuju uvećane doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kako bi im se staž i računao s uvećanim trajanjem.

U PIO napominju da se trajanje staža može uvećati za najviše 50 odsto u odnosu na efektivno trajanje kod profesionalnih vojnih lica koja su vreme provela na ratištu u oružanim akcijama, na lečenju ili u zarobljeništvu.

Kako ne bi bili iznenađeni kada podnesu zahtev za penziju što im u staž nije obračunata i beneficija, neophodno je, poručuju iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da provere sve podatke registrovane u matičnoj evidenciji fonda. Ukoliko se dogodi da su svi ostali uslovi za penziju ispunjeni, ali nema uplaćenih uvećanih doprinosa za beneficije, taj uvećani staž se neće ni videti u penzijskom rešenju.

Bez obzira na to da li je reč o osiguranicima koji sami plaćaju doprinose ili to za njih čini poslodavac, važno je da znaju da i za njih važe „penali” ukoliko odu u prevremenu starosnu penziju. Naime, zakon je septembra prošle godine izmenjen u pogledu određivanja procenta umanjenja pri određivanju prevremene starosne penzije tako što se broj meseci ranijeg odlaska u penziju računa u odnosu na sniženu starosnu granicu, a ne na godine života. To je, ističu u PIO, povoljnije od ranijeg propisa. Ovi penali umanjuju penziju za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju, ali najviše do 20,4 odsto.

U PIO fondu ističu da radnik s beneficijom može po više osnova da ostvari pravo na penziju. Zaposleni koji imaju najmanje dve trećine beneficije od ukupnog staža imaju pravo na sniženje starosne granice, i to tako što se na svakih pet godina provedenih na radnom mestu gde se godina računa kao 14 meseci ona snižava za jednu godinu. Na svake četiri snižava se za one kojima se godina računa kao 15 meseci, na tri godine se snižava onima kojima se godina računa kao 16 meseci i na svaku godinu i šest meseci za staž gde godina „vredi” 18 meseci.

Ovo snižavanje odnosi se samo na ostvarivanje prava na starosnu, ali ne i na prevremenu starosnu penziju.

Sniženje se računa od 65. godine za muškarce i od 62 godine i šest meseci za žene u toku ove, odnosno od 63. godine za žene u narednoj godini. Oni koji na ovakav način ostvare penziju neće plaćati penale.

Starosna granica može da se snižava najviše do 55 godina, osim za zaposlene koji su na radnim mestima s koeficijentom 12–18, gde su efektivno proveli dve trećine ukupnog radnog staža.

Njima se starosna granica snižava do 50 godina života. Važno je i da oni koji imaju beneficiju znaju da im bolovanje ne ulazi u beneficiju.