Jedini grb – srpski

Slučaj četrnaestogodišnjeg košarkaša Andrije Vukovića (visok 198 cm) nadmašio je interesovanje medija u jeku prelaznog roka od NBA do Evrope, kao i priprema srpske i crnogorske reprezentacije za Svetski kup u Kini. Mladi sportista, sledeći tradiciju, veru i nacionalnu pripadnost svoje porodice, opredelio se kao državljanin Crne Gore za srpsko sportsko državljanstvo, ali će na putu njegovog dobijanja morati da preskoči brojne prepreke.

Prvu je postavio Košarkaški savez Crne Gore koji ga je sprečio da obuče dres Srbije na Evropskom prvenstvu za igrače do 16 godina koji 9. avgusta počinje u Udinama. Iako je od igrača, njegove porodice, kao i Košarkaškog saveza Srbije bio blagovremeno obavešten o Andrijinim namerama, KSCG nije u sedište Fibe Evrope dostavio traženu potvrdu da dečak nije igrao za pionirsku i kadetsku reprezentaciju Crne Gore, čime je i sa pravne strane čist posao dobio etiketu afere.

Fiba nije registrovala Andriji Vukoviću sportsko državljanstvo Srbije, ali KSCG u krajnjem ishodu to neće moći da spreči, samo će talentovanom košarkašu produžiti put do jedinog državnog dresa koji želi. Ovaj momak, rođen 2005, jedan je od najtalentovanijih košarkaša svoje generacije. Sa osam godina počeo je da igra košarku u podgoričkom klubu Junior, a potom nastavio u Budućnosti. Da je reč o momku koji obećava, potvrđuje i interesovanje Reala, Barselone i Olimpijakosa, ali Andrija u ovom trenutku ne razmišlja o klupskoj karijeri, što je i logično s obzirom na godine, već samo kako da ponese dres sa grbom države koju nosi u venama i duši – Srbije.

Po najlošijem scenariju, želju će moći da ostvari posle dve godine, ali s obzirom na to da za Crnu Goru nije igrao u mlađim kategorijama, proceduralno stvar je kristalno jasna. On je u junu odbio poziv da igra za pionirsku reprezentaciju Crne Gore, nije prihvatio ni državnu stipendiju, poštovao je sve procedure da bude registrovan sa sportskim državljanstvom Srbije. Dok iz KSCG stižu burne reakcije, Košarkaški savez Srbije se nije oglasio, ali kako saznajemo, pomno prati situaciju. Andrijina nepokolebljiva želja i argumenti su najbolji odgovor i tu je stavljena tačka.

Dosta je primera sportista koji su birali pod čijom će zastavom nastupati, u oba pravca. Kada su Srbija i Crna Gora 2006. godine prestali da budu „dva oka u glavi”, svakom je bilo dato pravo da izabere dres koji želi, bez ikakvih kočnica. Najveći „transferi” uvek su bili u vaterpolu, a i kasnije je bilo slučajeva da se Crnogorci po mestu rođenja opredele za državni grb Srbije. Najsvežiji primeri su Andrije Prlainovića, Dušana Mandića i Gavrila Subotića.

Veoma interesantan je put sportske porodice Bjelica, dve sestre i brata koji su rođeni u Beogradu. Milka Bjelica (38) bila je stub košarkaške reprezentacije Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, a od 2006, do 2015. nosila je crnogorski dres. Karijeru je počela i afirmisala se u Crvenoj zvezdi, kao i brat Milko (35), koji je takođe igrao za Crnu Goru. Najmlađi član, Ana Bjelica (27), takođe je ponikla u „crveno-beloj” porodici, a kao odbojkaški reprezentativac Srbije osvojila je svetsko i evropsko zlato.