Evrosong – vetar u leđa turizmu

Još od Marijine pobede u Helsinkiju znalo se da je Evrosong veliki posao i šansa da, uz još dva velika događaja u našem gradu (Siti brejk i Univerzijada 2009), učinimo nešto i za naš turizam. Videli smo sve, odličnu predstavu, velike pohvale sveta, impresivni vatromet i bengalske vatre. Sve to je dalo smisao naporima stotina volontera i profesionalaca da sve bude uspešno završeno, kako je i najavljivano. Svi su izgledi da „veliki cirkus” odlazi zadovoljan iz Beograda i Srbije. Najzad je u svet otišla prava slika o nama (pozitivna, vesela, razdragana, neopterećena, evropska).

Prve, grube procene kažu da je stiglo 11.000 gostiju, uz čelnike i učesnike, da su prosečno boravili oko pet dana i trošili oko hiljadu evra za smeštaj, hranu, prevoz, ranije rezervisane komplete karata, ali i zabavu, ako su bili umereni. To je približno 11 miliona evra prihoda za pet dana iako je bilo procena da će dnevna potrošnja svih gostiju biti od pola miliona do 650.000 evra.

Rezultati sjajno organizovanog događaja nisu samo egzaktni podaci o trenutnoj zaradi već ono što slika o nama treba tek da donese iz sveta sledećih godina. Turistička organizacija Beograda je, pored RTS-a, podnela najveći turistički teret Pesme Evrovizije. Olivera Lazović, direktor TOB-a, govori o događaju i svojim ljudima koji su „ubacivali” neki drugi čip u glavu posetilaca Evrosonga, ne bi li promenili stereotipe prošlih godina i „zavrbovali” novih 10.000 zagovornika uzbudljivog, interesantnog, sjajnog kulturno-istorijskog nasleđa, bajnih večeri kraj reke, pozitivnih ljudi, dobrih žurki i uopšte zanimljivog turističkog života naše zemlje.

Od info-pultova na sve strane, prihvata turista na samom aerodromu, smeštaja, prvih mirisa, boja i ukusa Beograda, koji su davali vodiči TOB-a i volonteri, pa do prvi put plaćenih (400 dinara) pešačkih razgledanja glavnog grada (od Trga Republike, preko Tvrđave, crkvi i Knez-Mihailove), sve je, kako kažu gosti, bilo izuzetno. Umesto ulaznica gosti su dobijali neku od brošura – „Kulturno-istorijski vodič Beograda”, „Zeleni Beograd”, za sat i 15 minuta priče, legendi, kulture i šetnje kroz istoriju našeg grada, i to dva puta dnevno u veoma popularnim turama. Organizovali su izlete van grada, razgledanje grada sa reke, vodili računa o šatl-basevima, prevozu, večernjim izlascima, taksiju, problemima (na sreću, nije ih bilo).

Poseta je bila na nivou stručne procene, a licitacije o 20.000 gostiju, naravno, nisu bile realne pa problem hotelskog smeštaja nije ni postojao jer su kapaciteti sasvim dovoljni. U Beogradu, sa novim hotelima, ima 10.900 postelja, 3.700 u hostelima i 200 kategorisanih u privatnom smeštaju. Onima koji su izdavali na crno stanove oko Arene za 200 evra po danu neka se bavi turistička inspekcija.

Ipak, najvažnije od svega za naš turizam jeste ta pozitivna slika nasmejanog i razdraganog Beograda i Srbije.

Na pitanje da li Beograd može da uđe u ekskluzivan klub gradova milijardera po zaradi od turizma, direktorka TOB-a kaže da mora da se ispuni nekoliko uslova – otvaranje ka svetu, primena sporazuma „Otvoreno nebo” i dovođenje lou kost kompanija, a tada je samo nebo granica zarade od turizma, ali i kompletne privrede koju ova grana pokreće. Februarske demonstracije donele su pad dolazaka turista od 31 odsto samo u martu. Ne možemo zvati ljude da dolaze kod nas i troše novac ako se ne osećaju bezbedno. Ukoliko nema turista, nema ni investitora u nove hotelske kapacitete pa ni gomile novih radnih mesta. Turizam je najosetljivija industrijska grana na koju se reflektuju svi potresi. Veliki test za Beograd je Siti brejk kongres 9. i 10. juna, koji dovodi investitore i najveće kupce aranžmana i turističkih proizvoda na svetu. Ne smemo da zaspimo na lovorikama Evrosonga već neka to bude pravi vetar u naša turistička jedra, poručila je Olivera Lazović.