Евросонг – ветар у леђа туризму

Још од Маријине победе у Хелсинкију знало се да је Евросонг велики посао и шанса да, уз још два велика догађаја у нашем граду (Сити брејк и Универзијада 2009), учинимо нешто и за наш туризам. Видели смо све, одличну представу, велике похвале света, импресивни ватромет и бенгалске ватре. Све то је дало смисао напорима стотина волонтера и професионалаца да све буде успешно завршено, како је и најављивано. Сви су изгледи да „велики циркус” одлази задовољан из Београда и Србије. Најзад је у свет отишла права слика о нама (позитивна, весела, раздрагана, неоптерећена, европска).

Прве, грубе процене кажу да је стигло 11.000 гостију, уз челнике и учеснике, да су просечно боравили око пет дана и трошили око хиљаду евра за смештај, храну, превоз, раније резервисане комплете карата, али и забаву, ако су били умерени. То је приближно 11 милиона евра прихода за пет дана иако је било процена да ће дневна потрошња свих гостију бити од пола милиона до 650.000 евра.

Резултати сјајно организованог догађаја нису само егзактни подаци о тренутној заради већ оно што слика о нама треба тек да донесе из света следећих година. Туристичка организација Београда је, поред РТС-а, поднела највећи туристички терет Песме Евровизије. Оливера Лазовић, директор ТОБ-а, говори о догађају и својим људима који су „убацивали” неки други чип у главу посетилаца Евросонга, не би ли променили стереотипе прошлих година и „заврбовали” нових 10.000 заговорника узбудљивог, интересантног, сјајног културно-историјског наслеђа, бајних вечери крај реке, позитивних људи, добрих журки и уопште занимљивог туристичког живота наше земље.

Од инфо-пултова на све стране, прихвата туриста на самом аеродрому, смештаја, првих мириса, боја и укуса Београда, који су давали водичи ТОБ-а и волонтери, па до први пут плаћених (400 динара) пешачких разгледања главног града (од Трга Републике, преко Тврђаве, цркви и Кнез-Михаилове), све је, како кажу гости, било изузетно. Уместо улазница гости су добијали неку од брошура – „Културно-историјски водич Београда”, „Зелени Београд”, за сат и 15 минута приче, легенди, културе и шетње кроз историју нашег града, и то два пута дневно у веома популарним турама. Организовали су излете ван града, разгледање града са реке, водили рачуна о шатл-басевима, превозу, вечерњим изласцима, таксију, проблемима (на срећу, није их било).

Посета је била на нивоу стручне процене, а лицитације о 20.000 гостију, наравно, нису биле реалне па проблем хотелског смештаја није ни постојао јер су капацитети сасвим довољни. У Београду, са новим хотелима, има 10.900 постеља, 3.700 у хостелима и 200 категорисаних у приватном смештају. Онима који су издавали на црно станове око Арене за 200 евра по дану нека се бави туристичка инспекција.

Ипак, најважније од свега за наш туризам јесте та позитивна слика насмејаног и раздраганог Београда и Србије.

На питање да ли Београд може да уђе у ексклузиван клуб градова милијардера по заради од туризма, директорка ТОБ-а каже да мора да се испуни неколико услова – отварање ка свету, примена споразума „Отворено небо” и довођење лоу кост компанија, а тада је само небо граница зараде од туризма, али и комплетне привреде коју ова грана покреће. Фебруарске демонстрације донеле су пад долазака туриста од 31 одсто само у марту. Не можемо звати људе да долазе код нас и троше новац ако се не осећају безбедно. Уколико нема туриста, нема ни инвеститора у нове хотелске капацитете па ни гомиле нових радних места. Туризам је најосетљивија индустријска грана на коју се рефлектују сви потреси. Велики тест за Београд је Сити брејк конгрес 9. и 10. јуна, који доводи инвеститоре и највеће купце аранжмана и туристичких производа на свету. Не смемо да заспимо на ловорикама Евросонга већ нека то буде прави ветар у наша туристичка једра, поручила је Оливера Лазовић.