Italija pred izborima

Italija najverovatnije ide na vanredne izbore. Projekat brze železnice koji treba da poveže Italiju i Francusku oborio je italijansku vladu jer su se koalicioni partneri Liga i pokret Pet zvezda na glasanju u Senatu našli na suprotnim stranama.

Zamenik premijera i lider desničara Mateo Salvini je u četvrtak uveče poručio kako nema šanse da se neslaganja u vladi prevaziđu, jer ona više nema većinu, i da je jedini izlaz iz sadašnje političke krize raspisivanje parlamentarnih izbora. Lider najjače političke stranke kaže da je obavestio premijera Đuzepa Kontea da je koalicija sa pokretom Pet zvezda propala.

Drugi zamenik premijera Luiđi di Majo je odmah uzvratio, rekavši da je je njegov pokret Pet zvezda spreman za izbore i da im nikada nije bilo stalo do funkcija u vladi, optuživši lidera Lige da obmanjuje građane: „Salvini stavlja visok stranački rejting ispred interesa zemlje, ali će mu Italijani pre ili kasnije okrenuti leđa.”

Pokret Pet zvezda ima više mandata u parlamentu od Lige, ali Salvinijeva stranka po istraživanjima javnog mnjenja ima dvostruko veću podršku birača. Prema poslednjim anketama koje prenosi briselski portal „Politiko”, za desničarsku Ligu bi glasalo 38 odsto građana, opozicionu Demokratsku partiju 22, dok pokret Pet zvezda uživa podršku 17 procenata građana. Ipak, ostaje da se vidi da li će se Salvinijevi planovi ostvariti ukoliko bude insistirao na izborima u avgustu, kada je većina Italijana na godišnjem odmoru.

U danu kada je posle četrnaestomesečnog političkog mrcvarenja „žuto-zelena” koalicija praktično formalizovala raspad, premijer Đuzepe Konte je napunio 55 godina. Do pre godinu i po dana malo poznati profesor prava je poručio da se ipak poslanicima u parlamentu moraju objasniti razlozi ove političke krize. U svom obraćanju javnosti, sada već odlazeći premijer je, da bi nekako spasio svoju čast, kritikovao političko ponašanje svojih zamenika, Di Maja i Salvinija, rekavši  kako njegov kabinet nije vlada koja kaže „ne” ili vreme provodi po plažama.

I pre nego što se i zvanično raspala 58. posleratna italijanska vlada mediji su spekulisali da bi novi izbori mogli da se raspišu za 6. ili 13. oktobar.

Parlament, koji je sada na letnjoj pauzi, mogao bi se sastati iduće nedelje ako bi glasao o poverenju vladi i ostavci premijera. Na potezu je sada predsednik Republike Serđo Matarela, koji treba da odluči da li će se izbori odmah raspisati, ili će se odlučiti za varijantu formiranja privremene tehničke vlade, kako bi se posao oko budžeta za 2020. godinu završio na vreme. Inače, Italija nikada posle Drugog svetskog rata nije održala izbore na jesen.

Vrhunac višemesečne tinjajuće krize među koalicionim partnerima, koji se politički slažu kao rogovi u vreći, dogodio se u sredu, kada je Gornji dom italijanskog parlamenta odbacio predlog stranke Luiđija di Maja da se blokira gradnja železničke pruge između Torina i Liona, koja uključuju i 58 kilometara dug tunel kroz Alpe. Na drugoj strani, predlog opozicione Demokratske stranke da se podrži projekat brze pruge, za koji su glasali i senatori desničarske vladajuće Lige, prošao je sa 180 glasova podrške, a protiv je bilo 109.

Ovakvo nadglasavanje pokreta Pet zvezda u Senatu dovelo je do usijanja odnose u vladi. Lider opozicionih demokrata stranke demokrata Nikola Cingareti zatražio je od premijera da obavesti predsednika države da je vlada u krizi i da više nema većinu. Glavni koalicioni partneri vicepremijeri Mateo Salvini i Luiđi di Majo razilaze ne samo povodom ovog infrastrukturnog projekta, koji već tri decenije čeka na realizaciju, već i povodom nove predsednice Evropske komisije. Nova šefica evropske vlade Ursula fon der Lajen izabrana je na ovu funkciju u Evropskom parlamentu sa samo devet glasova više. Evroposlanici pokreta Pet zvezda su je podržali, ali su predstavnici Lige glasali protiv nje.

Kada je u pitanju železnički projekat koji povezuje Italiju i Francusku, pokret Pet zvezda smatra da je tunel kroz Alpe s ekološke tačke problematičan i da je ceo projekat bacanje para koje bi bilo bolje potrošiti na obnovu postojeće italijanske železničke mreže. Nasuprot njima, Liga pak tvrdi da će gradnja brze pruge otvoriti nova radna mesta i povećati rast BDP-a, napominjući kako je za zaštitu okoline mnogo bolje prevoz tereta između dve zemlje sa drumskog saobraćaja prebaciti na železnički.

Rim je još u julu zvanično obavestio Brisel da namerava da realizuje ovaj infrastrukturni projekat vredan 8,6 milijardi evra. Premijer Đuzepe Konte je poručio da su finansijski predlozi  EU i Francuske za gradnju brze pruge u dužini od 270 kilometara sada isplativiji za Italiju i da ne bi bilo dobro blokirati realizaciju ovog projekta.