Ne sanjajte o prevremenoj penziji

Zaposleni ljudi koji do završetka profesionalne karijere imaju još koju godinu radnog staža, često maštaju o prevremenom odlasku u penziju kako bi se rešili svakodnevnog, u toj fazi života, već iznurujućeg odlaska na posao i posvetili stvarima koje su „ceo život” hteli da rade. Ni poslovično vredni Nemci nisu izuzetak u ovoj kategoriji. Najnoviji podaci govore da je u Nemačkoj prevremeni odlazak u penziju u velikom porastu, zahvaljujući pr dve godine uvedenoj zakonskoj mogućnosti da doplate doprinose.

Nemačko penziono osiguranje je nedavno objavilo da su tokom prošle godine primili 207 miliona evra dobrovoljnih (dodatnih) penzijskih doprinosa. U odnosu na 2015. godinu, kada je u dodatno osiguranje uplaćeno 24 miliona, to je više od osam puta. Prema sadašnjem sistemu, svako ko želi da se povuče pre zakonom propisane starosne granice za penzionisanje od 65 godina i sedam meseci (ona će se do 2029. godine povećati na 67. godina) plaća kaznu zbog takozvanog faktora starosti. Za svaki mesec prevremenog penzionisanja oduzima se 0,3 odsto od penzijskog iznosa, što na godišnjem nivou 3,6 procenata manje.

Iako su dobrovoljni penzioni doprinosi u porastu, prednosti ranijeg penzionisanja ipak mogu da iskoriste samo oni koji dobro zarađuju. Kako pokazuje statistika nemačkog penzionog osiguranja, ako, recimo, očekujete mesečnu penziju od oko 2.400 evra, a želite da se povučete dve godine ranije – izgubićete 172,80 evra mesečno. Da biste izbegli ovu kaznu, moguće je izvršiti dodatne uplate kako biste nadoknadili godine propuštenih doprinosa, bilo jednokratnom uplatom celog iznosa, bilo u ratama.

Uslov je da imate na raspolaganju priličnu svotu novca. Na primer, da bi se izbegao gorepomenuti mesečni odbitak od 172,80, neko ko očekuje mesečnu penziju od 2.400 evra moraće da uplati dodatnih 40.766 evra u svoj penzioni fond da bi se povukao dve godine ranije. Za četiri godine potrebna su neverovatna 88.389,82 evra.

Jasno je da prosečan radnik u Nemačkoj nema toliki novac, ali ima i onih koji raniji odlazak u penziju planiraju na vreme: štede ili planiraju da u dobrovoljni penzioni fond uplate novac, recimo, od nasledstva.

Zbog sve većeg broja takvih radnika, postoje specijalizovane agencije ili pojedinci koji sa više aspekata pripremaju radne ljude za odlazak u penziju. Ispostavlja se da je, čak i ako imate neophodan novac, odlazak u prevremenu penziju jednako stresan kao i kada odete u starosnu penziju. On je možda čak i veći, jer ste još u snazi, a povlastice koje vam donosi višak vremena – u tom slučaju mogu da vam donesu i mnoštvo problema.

Amerikanac Ričard Kvin, bloger koji je pisao o ovoj temi, složio je spisak od 10 lekcija koje bi trebalo da savlada ili da o njima barem dobro promisli svaki čovek koji hoće da ode u prevremenu penziju. Iako je mnogo vremena proveo vodeći seminare za radnike i njihove supružnike kako da se pripreme za život u penziji, kako da redukuju troškove, presele se na jeftinija mesta – šta je penzija saznao je tek kada je 2010. godine i sam otišao u prevremenu penziju.

Ako ste jedva „nategli” novac za penziju, a on kaže da je sličan scenario bez obzira na to koliko ste se dobro pripremili i koliko su izdašni vaši izvori penzionog prihoda – „novac vam uvek pada napamet”. „Ustanovio sam da nam ono finansijsko ’šta ako’ uvek visi nad glavom. Uveren sam da nakon penzionisanja sposobnost štednje ostaje od suštinskog značaja, jer se ne možete nositi sa neočekivanim troškovima iz svoje penzijske baze, a da ne ugrozite finansijsku budućnost”, piše ovaj penzioner.

Dok smo bili zaposleni, stalno nam je ponavljano o tri stuba na kojima počiva penzija: penzija iz firme, socijalna zaštita i privatna štednja – sada je broj stubova smanjen. Osim toga, održavanje životnog stila u penziji nije tako lako kao što izgleda. Pored ozbiljne lekcije da je inflacija stvarna pojava koja pogađa vaš budžet, a ne tek puka statistika s grafikonima, među lekcijama su i pitanja poput onih: gde su nestali svi naši prijatelji, do upozorenja da ćete s partnerom sada provoditi mnogo više vremena, pa će i tu biti potrebno dodatno prilagođavanje.

Da prelazak na penziju nije lak, Kvin svedoči vlastitim primerom: „U svom profesionalnom životu bio sam pozivan da govorim na konferencijama širom zemlje, odsedajući u vrhunskim letovalištima, a onda, za tren oka – toga više nije bilo. Od svih onih maštarija o ’pecanju’, ’igranju golfa’ i ’gluvarenju’ – neće biti uglavnom ništa, jer ćete biti zauzeti neočekivanim mnoštvom drugih obaveza.”

I na kraju, poslednja lekcija glasi: „Ne želim da budem patetičan, ali pre nego što završimo školu ili fakultet – radujemo se karijeri. Tokom karijere radujemo se penziji. Jednom kada smo u penziji – radujemo se što ćemo se probuditi. OK, nije tako loše i nije baš da je kraj filma velika tajna. Ipak, kad stignu vesti kako prolaze bivši saradnici – malo je depresivno. Ostanite mirni i nastavite dalje.”