Tri kragujevačka Skadra

Kragujevac – Broj objekata u prvoj prestonici moderne Srbije čija je gradnja počela pa stala, sve je veći. Najstariji kragujevački „Skadar na Bojani” je put ka Batočini. Saobraćajnica sa četiri trake, koja centralni grad Šumadije treba da spoji sa auto-putem Beograd–Niš počela je da se gradi pre 15 godina, a još nije završena. Najvažniji „Skadar” je naučni institut s bankom matičnih ćelija na kojem se radovi ne izvode već godinu i po, a najviše polemika izazvala je kuća Đure Jakšića, koja je tek dopola završena.

Put ka Batočini i Koridoru 10 počeo je da se gradi u jesen 2004. godine, usred kampanje za lokalne izbore. Jedan od pretendenata na fotelju gradonačelnika, tada direktor važnog gradskog preduzeća, upravo je na tom mestu hteo da poentira, hvaleći se pred novinarima kako je pokrenuo veliku investiciju koja će preporoditi Kragujevac. Taj kandidat je na izborima prošao kao bos po trnju, jer ga je ubedljivo pobedio dugogodišnji kragujevački gradonačelnik Veroljub Stevanović, koji je posle nekoliko puta, u društvu republičkih zvaničnika što su se menjali kao na traci, sekao vrpce i otvarao radove na pojedinim deonicima ovog kragujevačkog „Skadra”.

Naime, put ka Batočini, dugačak jedva 25 kilometara, toliko je puta krpljen i nastavljan da liči na čudovište doktora Frankenštajna, a ni posle deceniju i po gradnje nije završen. Navodno, nešto je zapelo s eksproprijacijom zemljišta u opštini Batočina.

Institut kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka, u kome je, između ostalog, trebalo da se čuvaju matične ćelije naših građana, verovatno je najvažniji nacionalni projekat koji je u Kragujevcu pokrenut u poslednjih 20 ili 30 godina. Gradnja tog velikog naučnog centra najavljena je još 2006. godine, a inicijatori su bili naši ugledni profesori, genetičar Miodrag Stojković i mikrobiolog Nebojša Arsenijević, svojevremeno dekan Fakulteta medicinskih nauka i rektor Univerziteta u Kragujevcu.

Po okončanju vlasti demokrata, štafetnu šalicu, kad je reč o izgradnji instituta, preuzeo je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, rođeni Kragujevčanin. On je u zimu 2016. godine položio kamen temeljac i ubacio takozvanu vremensku kapsulu s porukom: „Što čovek započne, da Bog ne ospori”. Govoreći o značaju projekta, predsednik Nikolić je, takođe, poručio da je važno da čuvamo „srpski kod, srpski gen”, a posao na izgradnji objekta poveren je građevinskoj firmi „Banković”.

Početkom godine, na Fakultetu medicinskih nauka su nam rekli da će radovi na institutu, prekinuti pre godinu i po, biti nastavljeni ovog proleća, ali majstora i dalje nema na već ukorovljenom gradilištu.

Institut s bankom matičnih ćelija u Kragujevcu je projekat koji finansira Evropska banka, a vrednost investicije, računajući i opremu, iznosi oko 14 miliona evra.

Kragujevčani su se najviše sporili u vezi s kućom Đure Jakšića u Karađorđevoj ulici, u kojoj je veliki srpski slikar i pesnik kratko živeo sredinom 19. veka, radeći u Prvoj gimnaziji kao profesor. Da li tu oronulu kuću treba obnoviti ili ju je, možda, bolje potpuno srušiti, bila su samo neka od pitanja koja su opterećivala ovdašnju javnost.

Sredinom prošle godine, aktuelna vlast s Radomirom Nikolićem je presekla Gordijev čvor i donela odluku da se na mestu stare kuće podigne nova. Rečeno je da će to biti replika Jakšićeve kuće iz 19. veka, ali već na prvi pogled je jasno da novogradnja ničim ne podseća na stari objekat. Em je duplo veća em arhitektonski nema nikakve veze s kućama od blata i dasaka koje su se u Srbiji pravile pre 150 godina.

Radovi na novoj kući, vredni oko 20 miliona dinara, počeli su gotovo odmah po rušenju stare, ali su ubrzo i stali. Niko od nadležnih ne želi da kaže gde je zapelo s projektom koji se finansira uz pomoć Vlade Švajcarske. Tako je i kuća Đure Jakšića, posle niza polemika, postala još jedan kragujevački „Skadar na Bojani”.

Šta je omelo graditelje u Kragujevcu? Možda neka greška u projektu, nedostatak novca, možda zakulisne političke igre ili je, naprosto, neka zla vila umešala svoje prste?