Три крагујевачка Скадра

Крагујевац – Број објеката у првој престоници модерне Србије чија је градња почела па стала, све је већи. Најстарији крагујевачки „Скадар на Бојани” је пут ка Баточини. Саобраћајница са четири траке, која централни град Шумадије треба да споји са ауто-путем Београд–Ниш почела је да се гради пре 15 година, а још није завршена. Најважнији „Скадар” је научни институт с банком матичних ћелија на којем се радови не изводе већ годину и по, а највише полемика изазвала је кућа Ђуре Јакшића, која је тек допола завршена.

Пут ка Баточини и Коридору 10 почео је да се гради у јесен 2004. године, усред кампање за локалне изборе. Један од претендената на фотељу градоначелника, тада директор важног градског предузећа, управо је на том месту хтео да поентира, хвалећи се пред новинарима како је покренуо велику инвестицију која ће препородити Крагујевац. Тај кандидат је на изборима прошао као бос по трњу, јер га је убедљиво победио дугогодишњи крагујевачки градоначелник Верољуб Стевановић, који је после неколико пута, у друштву републичких званичника што су се мењали као на траци, секао врпце и отварао радове на појединим деоницима овог крагујевачког „Скадра”.

Наиме, пут ка Баточини, дугачак једва 25 километара, толико је пута крпљен и настављан да личи на чудовиште доктора Франкенштајна, а ни после деценију и по градње није завршен. Наводно, нешто је запело с експропријацијом земљишта у општини Баточина.

Институт крагујевачког Факултета медицинских наука, у коме је, између осталог, требало да се чувају матичне ћелије наших грађана, вероватно је најважнији национални пројекат који је у Крагујевцу покренут у последњих 20 или 30 година. Градња тог великог научног центра најављена је још 2006. године, а иницијатори су били наши угледни професори, генетичар Миодраг Стојковић и микробиолог Небојша Арсенијевић, својевремено декан Факултета медицинских наука и ректор Универзитета у Крагујевцу.

По окончању власти демократа, штафетну шалицу, кад је реч о изградњи института, преузео је бивши председник Србије Томислав Николић, рођени Крагујевчанин. Он је у зиму 2016. године положио камен темељац и убацио такозвану временску капсулу с поруком: „Што човек започне, да Бог не оспори”. Говорећи о значају пројекта, председник Николић је, такође, поручио да је важно да чувамо „српски код, српски ген”, а посао на изградњи објекта поверен је грађевинској фирми „Банковић”.

Почетком године, на Факултету медицинских наука су нам рекли да ће радови на институту, прекинути пре годину и по, бити настављени овог пролећа, али мајстора и даље нема на већ укоровљеном градилишту.

Институт с банком матичних ћелија у Крагујевцу је пројекат који финансира Европска банка, а вредност инвестиције, рачунајући и опрему, износи око 14 милиона евра.

Крагујевчани су се највише спорили у вези с кућом Ђуре Јакшића у Карађорђевој улици, у којој је велики српски сликар и песник кратко живео средином 19. века, радећи у Првој гимназији као професор. Да ли ту оронулу кућу треба обновити или ју је, можда, боље потпуно срушити, била су само нека од питања која су оптерећивала овдашњу јавност.

Средином прошле године, актуелна власт с Радомиром Николићем је пресекла Гордијев чвор и донела одлуку да се на месту старе куће подигне нова. Речено је да ће то бити реплика Јакшићеве куће из 19. века, али већ на први поглед је јасно да новоградња ничим не подсећа на стари објекат. Ем је дупло већа ем архитектонски нема никакве везе с кућама од блата и дасака које су се у Србији правиле пре 150 година.

Радови на новој кући, вредни око 20 милиона динара, почели су готово одмах по рушењу старе, али су убрзо и стали. Нико од надлежних не жели да каже где је запело с пројектом који се финансира уз помоћ Владе Швајцарске. Тако је и кућа Ђуре Јакшића, после низа полемика, постала још један крагујевачки „Скадар на Бојани”.

Шта је омело градитеље у Крагујевцу? Можда нека грешка у пројекту, недостатак новца, можда закулисне политичке игре или је, напросто, нека зла вила умешала своје прсте?