Čija je Metohija sa Kosovom

Prilog objavljen 13. avgusta u rubrici „Pogledi”, pod naslovom „Srpsko-albanski ćorsokak”, redovnog profesora univerziteta, povod je da se obratim čitaocima „Politike” i široj javnosti. Prosto je neshvatljiv nonšalantan pristup dotičnog profesora kada se govori o zastupanju i odbrani srpskih nacionalnih interesa i očuvanju suvereniteta i slobode srpskog naroda. Konstatacija profesora „da se Albanci, oslanjajući se na bezrezervnu podršku moćnih zapadnih sila, neće nikada odreći teritorijalne celovitosti Kosmeta”, samo potvrđuje činjenicu da tu više nema mesta za bilo kakve dogovore, već se direktno upućuje na opštepoznati princip – što je silom oteto, to se silom i vraća.

Istorijska je činjenica da je Metohija sa Kosovom duže od jednog milenijuma, formiranjem prve srpske države u vreme vladavine kneza Vlastimira (850–862), preko nemanjićke srednjovekovne do savremene srpske države, bila u njenom sastavu. Za svo to vreme i srpska država i Metohija sa Kosovom bili su pod okupacijom otomanske imperije, nacističke Nemačke i fašističke Italije, kao i pod najnovijom okupacijom – krađom, uz podršku Amerikanaca i njihovih satelita, takozvane međunarodne zajednice.

Činjenica je, takođe, da su Srbi do juče imali više od 79 odsto zemljišta u privatnom vlasništvu, uključujući crkvena i manastirska imanja, kao i da je prema poslednjem dobrovoljnom i zvaničnom popisu stanovništva u SFRJ iz 1971. godine, u Metohiji sa Kosovom živeo 646.631 Albanac, a da ih, po svemu sudeći, ni danas, posle skoro 50 godina, nema znatno više. To znači da su Šiptari – Albanci činili nešto više od osam odsto ukupnog broja stanovnika Srbije, što je daleko manje nego što je Srba živelo u Hrvatskoj (13 odsto) pre genocida zvanog „Oluja”.

Činjenica je i da Albanci nisu proglasili svoju takozvanu državu Kosovo ni po jednom savremenoj civilizaciji poznatom slučaju: na sopstvenoj, kupljenoj, poklonjenoj ili ratom osvojenoj teritoriji, već na ukradenoj, upravo uz podršku moćnih zapadnih sila, što su morali da priznaju i njeni mentori – da je to slučaj jedinstven u svetu.

Da nije Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja predviđa saglasnost države Srbije u slučaju otcepljenja njene teritorije, tvorci te nakaradne tvorevine bi to već odavno ostvarili.

I pored svih iznetih činjenica, dotični redovni profesor univerziteta savetuje aktuelnoj vlasti i predsedniku Aleksandru Vučiću, da je uzaludno „trošenje energije i sredstava Srbije u cilju povećanja broja država koje povlače priznanja kosovske nezavisnosti, kao i u cilju sprečavanja ulaska Kosova u međunarodne organizacije”, i uz sve to poziva na „prihvatanje kosovskog fakticiteta”.

Pored svega, dotični profesor čak poziva srpsku vlast „da učini dogovor sa Ruskom Federacijom i Kinom kako bi se prihvatio kosovski fakticitet” i dalje kaže „jer Rusija je često naglašavala da će, kad je reč o Kosovu, uvek podržati opredeljenje Srbije”, izostavljajući ključni nastavak zvaničnog ruskog stava: koje (opredeljenje Srbije) je u skladu sa Rezolucijom 1244, koje može (Rusija) braniti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Generalni direktor „Trepče” tokom poslednje decenije 20. veka