Kosovo je srpsko, ali...

U svom tekstu (reagovanju) pod naslovom „Čija je Metohija s Kosovom” („Politika”, 19. avgust), a povodom mog teksta „Srpsko-albanski ćorsokak” („Politika”, 13. avgust), gospodin Novak Bjelić, generalni direktor „Trepče” tokom poslednje decenije 20. veka, izneo je nekoliko činjenica koje potvrđuju da je Kosmet, odnosno Metohija sa Kosovom, kako on kaže, već „više od jednog milenijuma” sastavni deo države Srbije i da se s tim u vezi sa Albancima više nema o čemu razgovarati i dogovarati, jer se, po njegovim rečima, sve svodi „na opštepoznati princip – što se silom otme, to se silom i vraća”. To je, uglavnom, i sadržaj Bjelićevog odgovora na pitanje postavljeno u naslovu njegovog teksta.

U ovom kontekstu, međutim, ima jedno veliko „ali”, o kome Bjelić ne govori, jer ga kosmetski fakticitet danas, odnosno poslednjih dvadeset godina, ne interesuje. Pri svemu ovome, uvaženi gospodin Bjelić, ne pominjući moje ime, što asocira na postojanje mržnje prema neistomišljeniku (uostalom, to je stvar njegove političke kulture, te mojoj ljutnji nema mesta), komentarisao je neke moje ocene i konstatacije na način sa kojim se ne mogu složiti. Na primer, ne mogu se složiti sa kvalifikacijom da je moj pristup, kad je reč o državnim i nacionalnim interesima Srbije, „nonšalantan”, kako kaže Bjelić, jer smatram da se državni i nacionalni interesi, u konkretnom slučaju, ne mogu određivati i definisati na osnovu lepih želja, već na osnovu realne konstelacije društveno-političkih odnosa u datoj istorijskoj fazi društvenog kretanja, kao i na osnovu realne procene mogućih budućih zbivanja. Takođe, Bjelić zamera, po mom mišljenju neopravdano, što sugerišem inicijativu Srbije za dogovor sa Ruskom Federacijom i Kinom, jer imam u vidu činjenicu da tzv. zamrznuti konflikt sa Albancima odgovara Rusiji kao velikoj svetskoj sili, a Srbiji nikako.

U svakom slučaju, pravo je gospodina Bjelića da misli kako misli. Očigledno je da se naši pristupi u vezi sa kosmetskim problemom potpuno razlikuju, pa je dalja polemika, što se mene tiče, potpuno suvišna, jer nema nikakve svrhe za bilo kakvo međusobno ubeđivanje. Kao sociolog, pacifista i humanista, odavno sam se suočio sa bolnom istinom o Kosovu i o tome dosta pisao i polemisao, stavljajući uvek na prvo mesto – ljude, njihov miran i bezbedan život i njihova ljudska i građanska prava, a ne teritoriju, iako je i ona bitna. Na tome se temelje moja razmišljanja kad je reč o rešenju kosmetskog problema, a sve u cilju pomirenja sa Albancima, susednim državama i delom međunarodne zajednice na čelu sa SAD. A Novaku Bjeliću, iako se ne poznajemo, želim sve najbolje.

Redovni profesor univerziteta