Otadžbina (ni)je prevaziđen pojam

Gospodin Miodrag R. Đorđević se drugi put oglašava („Kosovo je srpsko, ali...”, „Pogledi”, 30. avgust) iznoseći svoje mišljenje o budućem statusu Kosova i Metohije (ili, po njemu, i sadašnjem i budućem – „fakticitet”, divno zloupotrebljavana reč uvaženog gospodina). Mogu samo da se nadam da uvaženi gospodin nije redovni profesor nacionalne istorije na univerzitetu.

Inače, i prvi „pogledi” uvaženog gospodina su bili prepuni nonšalancije i samozaljubljenosti. Ako se nečija borba za srce Srbije razlikuje od njegovog fakticiteta, zašto bi ga taj mrzeo i uskraćivao mu pravo na mišljenje? Da li to što je gospodin Miodrag R. Đorđević, kako sam tvrdi, sociolog, pacifista i humanista dokazuje ispravnost njegovih zaključaka? I ja sam dipl. ekonomista, pacifista i humanista (da ne uplićem renesansu), ali imam potpuno drugačije mišljenje povodom Kosova i Metohije od uvaženog gospodina.

 Da, slažem se, Kosovo i Metohija su daleko, pa je fakticitet da me manje boli nego uzurpiranje moje privatne svojine. Čudno je kako ljudi razmišljaju. Ako mi komšija uzurpira nekoliko metara kvadratnih njive sledi tužba koja može da traje godinama, deceniju, dve, a ako ne uspe, onda proradi parmak ili sekira. Za nekoliko metara „svoje” zemlje daćemo i glavu, ali otadžbina je prevaziđen pojam, sada smo samo građani novog, vrlog sveta. Ili, ako nam komšija od koga nas deli zid sruši pregradni zid i uzurpira toalet da bi on imao veći, radiće opet sekira. A zašto, komšija je mnogo jači, sa tim se treba pomiriti – fakticitet.

I šta je rešenje? Ako sam dobro razumeo – da zaboravimo, sagnemo se, poljubimo svačije skute i onda će nam, kao u „Balkanskom špijunu”, NATO oprostiti što nas je bombardovao, razrušio nam i pocepao državu. Tvrdnje uvaženog gospodina da ćemo samo na taj način ponovo živeti u ljubavi sa komšijama nemaju neko veliko uporište u logici. Za ljubav je, ipak, potrebno dvoje.

Mile Ikonić,
Subotica