Novi život zgrade u Karađorđevom parku

Vest da će u zgradi u Karađorđevom parku na Vračaru biti Zadužbina Mome Kapora vratila me je mnogo decenija unazad, u detinjstvo i dane provedene u ovoj zgradi, smeštenoj u centru parka. Pedesetih godina prošlog veka to je bio mali dečji kulturni centar. U centralnoj prostoriji je bila biblioteka, sa mnoštvom raznoraznih knjiga. Tu sam se upoznala sa bajkama celog sveta. Davno je bilo da bih se setila izdavača, ali i dan-danas se sećam da sam ih prosto gutala. Tu smo imali i časove engleskog jezika, ali i časove baleta, koji je držao bračni par Šetina. Kasnije je Dorjan Šetina postao prvi muzički urednik na Televiziji Beograd. U jednoj manjoj prostoriji učili su nas maketarstvu. Pravili smo jedrilice i dobro se sećam da smo kao seleniti u belo-plavoj uniformi učestvovali na sletu na Tašmajdanu, jednog lepog sunčanog dana u maju. I sve te aktivnosti niko nije naplaćivao. A živelo se veoma skromno.

Ispred zgrade nalazila su se dva bazena, koji su, po kazivanju moje majke, napravljeni pred Drugi svetski rat: jedan manji, plitak, i drugi, veći, u koji se silazilo niz gvozdene stepenice. Okolo su bile postavljene cevi iz kojih su za vreme leta puštali vodu u mlazevima. Naravno, nije bilo plivanja. A bio je zgodan i da se igra između dve vatre, ili fudbal, bez bojazni da će lopta pobeći ka Bulevaru JNA. Sada su ti bazeni zatrpani zemljom.

Na platou iza ove zgrade nalazio se mali zeleni paviljon, u kojem su se prodavali pecivo i jogurt na točenje.

Ista zgrada postojala je i u Vukovom parku.

Mima Majstorović,
novinar, Beograd