Нови живот зграде у Карађорђевом парку

Вест да ће у згради у Карађорђевом парку на Врачару бити Задужбина Моме Капора вратила ме је много деценија уназад, у детињство и дане проведене у овој згради, смештеној у центру парка. Педесетих година прошлог века то је био мали дечји културни центар. У централној просторији је била библиотека, са мноштвом разноразних књига. Ту сам се упознала са бајкама целог света. Давно је било да бих се сетила издавача, али и дан-данас се сећам да сам их просто гутала. Ту смо имали и часове енглеског језика, али и часове балета, који је држао брачни пар Шетина. Касније је Дорјан Шетина постао први музички уредник на Телевизији Београд. У једној мањој просторији учили су нас макетарству. Правили смо једрилице и добро се сећам да смо као селенити у бело-плавој униформи учествовали на слету на Ташмајдану, једног лепог сунчаног дана у мају. И све те активности нико није наплаћивао. А живело се веома скромно.

Испред зграде налазила су се два базена, који су, по казивању моје мајке, направљени пред Други светски рат: један мањи, плитак, и други, већи, у који се силазило низ гвоздене степенице. Около су биле постављене цеви из којих су за време лета пуштали воду у млазевима. Наравно, није било пливања. А био је згодан и да се игра између две ватре, или фудбал, без бојазни да ће лопта побећи ка Булевару ЈНА. Сада су ти базени затрпани земљом.

На платоу иза ове зграде налазио се мали зелени павиљон, у којем су се продавали пециво и јогурт на точење.

Иста зграда постојала је и у Вуковом парку.

Мима Мајсторовић,
новинар, Београд