Borova šuma na vodi

Inicijativu da njihovo ostrvo dobije aerodrom podržali su žitelji Skopelosa pre nekoliko godina. Ipak, do danas to se nije dogodilo i možda baš zato će i oni koji se u jeku turističke sezone zapute na ovaj, jedan od dragulja grčkog arhipelaga Sporada, izbeći gužvu i uživati u čistom moru, borovoj šumi i skoro netaknutoj prirodi.

Iako se u poslednjih nekoliko decenija mnogo toga promenilo, meštani ovog šarmantnog ostrva govore da vreme i dalje mere prema rodu šljiva, badema i maslina. Zarazna bolest filoksera je, kako kažu, tokom četrdesetih godina prošlog veka uništila ostrvske vinograde.

Iako vino koje služe kao domaće u tavernama uopšte nije loše, ugostitelji se više hvale domaćom, čuvenom grčkom rakijom cipuro (slično domaćoj lozovači).

Osim toga, gostima ponosno nude domaću kuhinju i to kuvana jela od jaretine. Poziv „Molim vas uđite, moja majka je kuvala” na ulazu jedne od tradicionalnih taverni u gradu Skopelosu, kojoj nije odoleo ni čuveni kuvar Džejmi Oliver, teško je odbiti. Domaćini će vas odmah uputiti u specijalitete, a dok ih isprobavate hvaliće se fotografijama mnogih poznatih ličnosti koje su bile gosti. Među njima je i holivudski glumac Robert de Niro. Iako sve deluje kao „nameštaljka” za turiste – ipak nije. Staramajka zaista kuva, kuhinja je više nego domaća i ukusna, a jaretina najbolja koju ćete ikada probati. Prste poližu i oni koji nisu ljubitelji ove vrste mesa (iz iskustva autorke).

Letnje kiše

Jedna od najvećih prednosti Skopelosa je dobra klima i letnje temperature koje su retko baš visoke, prosečno oko 30 stepeni. Više od polovine teritorije ostrva je pokriveno gustom borovom šumom, starom više od 4.000 godina. Ostrvljani svedoče da kiša često pada, pa čak i nekoliko puta tokom leta. Na ovaj način, kažu, rashladi se zemlja ali i opere borova šuma. Upravo zbog toga noći su i tokom sezone vrlo prijatne, naročito na zapadnoj strani ostrva.

Ne čudi što su scene iz holivudskog hita „Mama mia” s Meril Strip i Pirsom Brosnanom u glavnim ulogama snimane baš na ovom ostrvu, koje broji svega oko 5.000 stanovnika. Šetnja uskim uličicama često deluje kao hodanje kroz prošlost, što je mahom atmosfera na čitavom ostrvu – kao da je vreme odavno stalo. Naročito ukoliko se krene put uličica sela Glosa, koje se nalazi u brdu. Ono je drugo po značaju i broju stanovnika (oko 1.000) na ostrvu.

Iz grada Skopelosa put navodi ka planini Paluki, među čijim brdima je ušuškan manastir Evangelismos, posvećen Devici Mariji.

Avanturisti i hajkeri uživaju u šetnji zemljanim putem ka stenama na Sedukiji na planini Karija, u koje su usečeni grobovi pirata. Tu su i bunari s najčistijom i, ostrvljani kažu, najsvežijom pijaćom vodom.

Sa svega 60 kilometara asfaltiranog puta, ostrvo se brzo obilazi, kako kolima tako i mini-busevima, koji redovno saobraćaju među selima, grada Skopelosa i plaža.

Jedno od najzanimljivijih mesta za turiste je, pored grada Skopelosa, selo Neo Klima. Tu se nalazi i jedna od najlepših plaža na ostrvu, Hovolo.

Neo Klima, u prevodu Nova Klima, nastala je kada je 1965. godine zemljotres razorio selo Klimu. Izgrađena je na samoj obali. Nalazi se tačno ispod šume Vatija, u podnožju planine Delfi.

Samo nekoliko kilometara dalje su najlepše plaže na ostrvu, kilometarska Milia i čuvena Kastani, na kojoj su snimane scene iz filma „Mama mia”.

Prema mitu, Skopelos je otkrio Stafilos – sin boga Dionisa i princeze Arijadne od Krita. Stafilos je selo na na jugu s jednom od najlepših plaža na ostrvu.

Skopelos se nalazi u centru severozapadnog Egeja, istočno od Peliona i severno od Evije. Glavni i jedini grad Skopelos broji oko 3.000 duša. Tokom istorije ostrvo je bilo u posedu antičke Atine, antičke Makedonije, starog Rima, Vizantije, Mletačke republike, otomanskog carstva i od 1830. savremene Grčke.

Mladi se vraćaju

Ostrvo je u 19. veku imalo tradiciju brodogradnje. Danas se ovim poslom niko ne bavi, ali je stolarija kao vid zanimanja i kućne radinosti ipak opstala i umešno se prenosi s kolena na koleno.

Stariji se žale da na ostrvu decenijama unazad nije imao ko da radi jer su mlađe generacije ostrvljana uglavnom odlazile na kopno zbog obrazovanja i karijere. Ipak, poslednjih godina primetan je trend ostanka ali i sve češće povratka onih koji su otišli.

Alonisos odoleva masovnom turizmu

Za pola sata trajektom sa Skopelosa stiže se na ovo, iako manje poznato, ostrvo, ne i manje lepo. Alonisos, okolna ostrva i more oko njih proglašeni su 1992. za nacionalni pomorski park, koji je najveći u Evropi. Pored mediteranske foke, ovde ima delfina, retkih vrsta ptica kao i divljih koza.

Staze za pešačenje nalaze se po celom ostrvu. Glavna luka je Patitiri, koloritni gradić s uskim uličicama koje vode ka brdu.

Ljubav na prvi pogled – često kažu oni koji su obišli staro selo Hora ili Palia Alonisos, koje se nalazi u brdu iznad Patitirija. Hora je bila glavni grad ostrva sve do zemljotresa 1965. godine kada je meštane iselila vojna hunta u Patitiri i obližnji Votsi. Uske ulice i kuće s visokim bedemima su nekada tako građene radi bolje odbrane od pirata, a sada su asfaltirane i potpuno renovirane.

Kako stići

Do Skopelosa i Alonisosa se stiže na nekoliko načina. Avionom se leti do obližnjeg i mnogo poznatijeg Skijatosa, pa onda brodićem. Ukoliko se ide sopstvenim prevozom postoji nekoliko opcija, a trajekti svakodnevno u toku sezone krstare između Skopelosa, Alonisosa i luka Volos i Agios Konstantinos.

Crkva iz filma „Mama mia“

Ostrvo ima oko 350 crkava i manastira, ali mnoge nisu otvorene za posetu. Najstarija crkva je Agios Atanasije, koja je podignuta u 17. veku, a najpoznatija je iz filma „Mama mia”