„Špancima”, trotinetima i „vrapcima”

Javna vozila žitelje glavnog grada počela su da prevoze pre 127 godina. Bilo je tu raznih, a pioniri su tramvaji na konjsku vuču. Poslednjih nekoliko decenija putnici mogu da računaju na autobuse, tramvaje i trolejbuse. Ima ih svakakvih. Dosta je modernih poput „solarisa”, tramvaja „španaca” i novih turskih autobusa, ali ima i onih sa kojih, kako se čini putnicima, karoserija samo što ne otpadne, pa su im od milošte dali nadimak „krntobusi”. U nekima od njih, a uglavnom su na zamenama, vožnja je doživljaj za pamćenje – putnici su počašćeni truckanjem. Ko ima problem sa kamenom u bubregu, postoji šansa da u nekom od ovih vozila u toku vožnje on bude izbačen. Kakvog god da su kvaliteta javna vozila, po njima baš i ne može da se navije sat. Redovno kasne, a redovi vožnje se baš i ne poštuju. Otkako su obaveštenja o dolasku vozila modernizovana, svakodnevica su poruke sa informacijom da je prvi naredni autobus udaljen 25 stanica. Ali, hteli-ne hteli, Beograđani ne mogu bez javnog prevoza. Čak i kada se čeka pola sata, i dalje je znatno jeftiniji od taksija i sličnih usluga.

Dok se čeka metro, na šinama gradski vozovi

Višedecenijske saobraćajne muke dobrim delom rešiće prve linije metroa. Ali dok se metro čeka, za koji bi kamen temeljac trebalo da bude položen 2020, Beograđani koriste drugu vrstu šinskog prevoza – „BG voz”. Gradske kompozicije na prvi pogled nisu posebno privlačne, ali zato „BG voz” od uspostavljanja 2010. važi za najtačniji javni prevoz u prestonici. Za razliku od tramvaja i autobusa, prema gradskim vozovima sat uglavnom može da se podešava. Ima povremenih redukcija i iskakanja iz reda vožnje, naročito otkako su počeli radovi na prugama u Beogradskom železničkom čvoru, ali to je znano ređe od muka putnika na asfaltnim saobraćajnicama. Mreža „BG voza” poslednjih godina se širi i tek treba da postane šira. Za buduće linije biće potrebna nabavka novih vozova, ali jedno je sigurno – prolazak prvog metroa neće ukinuti „BG voz”, već će, barem tako obećavaju nadležni, imati zajedničke presedačke tačke.

Elektrobusi – ljubimci koji čekaju pojačanje

U septembru 2016. ulicama su počeli da krstare i prvi elektrobusi koji su ubrzo postali ljubimci putnika. Na putu od Vukovog spomenika do Belvila putnici svakodnevno mogu da računaju na prijatno klimatizovana vozila, pristojnu muziku, a kako kažu redovni korisnici ove linije, red vožnje na njoj se uglavnom poštuje. Jedan od glavnih problema je što samo putnici na ovoj trasi za sada mogu da uživaju. Bilo je najava da će e-bus trasa postati potez od Slavije do najužeg centra, kako bi bila uklonjena, po oceni nadležnih, ružna nadzemna kontaktna mreža trolejbusa. U međuvremenu je kao jedna od prvih novih elektrolinija najavljena „trideset jedinica”. Ali, za sada se čeka. Poslednja najava je da će prvi novi elektrobusi da budu kupljeni tek 2021.

Vozi se i po pešačkoj zoni

Jedan od poslednjih noviteta u javnom prevozu je i „Vrabac servis”, vozila koja su počela da se kreću po centralnoj pešačkoj zoni. Ova za sada četiri vozila prvenstveno su namenjena stanovnicima pešačke zone i starijim Beograđanima, ali mogu i drugi da ih koriste. Imaju i redovna stajališta. Ali kako su brzo zapali za oko mnogim žiteljima glavnog grada kojima pešačenje nije omiljeni hobi, ova gratis vožnja uskoro bi mogla da zahteva i nabavku novih vozila. Da to neće biti problem istakao je jedan od gradskih čelnika.

Gužvanjac na kolovozu, slalom na trotoaru

Nisu samo javna vozila ta kojima se voze Beograđani. Kolovozi glavnog grada tradicionalno su krcati automobilima i motociklima pa je jasno da su Beogradu više nego ikada potrebne nove šire saobraćajnice i tuneli (prvi bi trebalo da bude onaj između Savske i Dunavske padine). Dok se ljubitelji motorizovanih vozila bore za mesto na kolovozu, mladi su znatno snalažljiviji. Kao i mnogim ranijim generacijama, i današnjim mladim Beograđanima skejtbord je drago prevozno sredstvo. Njime vešto prave slalome između pešaka na trotoarima. Uspešno među prolaznicima špartaju i ljubitelji rolera.

Biciklisti traže staze

Mesto u saobraćaju traže i biciklisti za koje su u pojedinim delovima grada napravljeni zasebni koridori, ali nisu dobro umreženi pa moraju čas na kolovoz, čas na trotoar. Zbog toga su redovni svakodnevni mali ratovi sa vozačima automobila i pešacima koje malo-malo izluđuje zvonce sa bicikla. Problem nisu ni biciklisti ni pešaci, nego upravo to što za sada ne postoji dobro povezana biciklistička mreža. I onim što je izgrađeno, biciklisti, s razlogom, nisu zadovoljni. Ali, ako opet ne bude odlaganja, određene promene ljubitelji dvotočkaša bi konačno trebalo da osete. Na terenu bi konačno trebalo da zaživi sistem javnih bicikala, da budu uspostavljene stanice za iznajmljivanje ovih dvotočkaša i da krene konačno prava popularizacija ovog ekološkog vozila.

Sve više elektrotrotineta, planira se njihovo uvođenje u zakon

Dok biciklisti traže svoje mesto, ljubitelji elektrotrotineta već su ga našli. Oni voze i po trotoarima i po kolovozu. Mnogi među njima su vrlo pažljivi i poštuju druge učesnike u saobraćaju, ali ima i onih koji ne vode računa pa se dešava da naleću na pešake ili izleću pred četvorotočkaše. K`ako je elektrotrotineta sve više na ulicama, nadležnima je jasno da njegovo korišćenje mora da se uredi zakonom. Kako su objasnili stručnjaci, elektrotrotineti bi trebalo da se tretiraju kao moped jer imaju dva točka i sopstveni pogon. Njihovi vozači ne bi smeli da se kreću pešačkim stazama i trotoarima što trenutno čine mnogi među njima.