Kafane – najbolji spomenari

Kad kuća zbog ženinih pridika postane tesna, u kafani se nađe mesta. Za kafanskim stolom traži se uteha, odmara duša, planiraju poslovi, svode računi, grade prijateljstva… Jedino se ovde lako praštaju preke reči i žustre svađe. Dušu kafane dobro poznaje i Željko Sinobad, dugogodišnji foto-reporter kuće „Politika”. Dokumentarna izložba njegovih fotografija pod nazivom „Kafane” priređena je u galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”.

– Svaka kafana je jedna priča. Budi sećanja na jedno vreme i ljude koji su umeli da se druže, vesele i zajedno dele dobro i zlo kao da su porodica – kaže Sinobad.

Na ovoj postavci prikazao je kafanski život još od 1984. godine i to iz različitih uglova.

– Kad u redakciji ponestane inspiracije, novinari je potraže u kafani. Moje kolege i ja sa njima između snimanja koja traju od ujutru do uveče vreme najlakše trošimo tu: imaš svoj sto, konobara, šank, piće koje piješ… Uvek je važilo pravilo „Ostavi mi poruku u onoj mojoj kafanici na ćošku”, pa i ako nešto od opreme zaboravim tu ću uvek na nađem – priča Željko verujući da su kafane najbolji čovekovi spomenari.