Кафане – најбољи споменари

Кад кућа због жениних придика постане тесна, у кафани се нађе места. За кафанским столом тражи се утеха, одмара душа, планирају послови, своде рачуни, граде пријатељства… Једино се овде лако праштају преке речи и жустре свађе. Душу кафане добро познаје и Жељко Синобад, дугогодишњи фото-репортер куће „Политика”. Документарна изложба његових фотографија под називом „Кафане” приређена је у галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”.

– Свака кафана је једна прича. Буди сећања на једно време и људе који су умели да се друже, веселе и заједно деле добро и зло као да су породица – каже Синобад.

На овој поставци приказао је кафански живот још од 1984. године и то из различитих углова.

– Кад у редакцији понестане инспирације, новинари је потраже у кафани. Моје колеге и ја са њима између снимања која трају од ујутру до увече време најлакше трошимо ту: имаш свој сто, конобара, шанк, пиће које пијеш… Увек је важило правило „Остави ми поруку у оној мојој кафаници на ћошку”, па и ако нешто од опреме заборавим ту ћу увек на нађем – прича Жељко верујући да су кафане најбољи човекови споменари.