„Autogrami” noćnih letača

Pod okriljem mraka, na platou iza Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, klinci su mazili slepe miševe, a ni njihovi pratioci nisu propustili priliku da ih barem dotaknu. Oko stručnjaka koji su ih držali u rukama vladala je gužva kao da se tražio autogram od neke svetski poznate zvezde. Oni su objašnjavali šta su slepi miševi, kako lete, šta jedu, kako spavaju, koliko su teški, zašto se tako zovu...

Sve ovo dešavalo se u toku obeležavanja „Međunarodne noći slepih miševa” koja se održava 18. put u Srbiji, u organizaciji Prirodnjačkog muzeja i Društva za očuvanje divljih životinja „Mustela”.

– Video sam zube slepog miša. Kako su mali. Ovi mišići su nahvatani u nekoj staroj zgradi u centru grada gde ih ima jako mnogo, a sada im je i vreme parenja. Oni nisu opasni, ujedaju samo kad se brane. I teški su šest grama, a svake noći pojedu dva grama hrane – prepričava devetogodišnji Petar Ivanić s Vračara šta je sve čuo dok je čekao u redu da pipne malog crnog šišmiša. A njegov tata dopunjuje: „Pojede hrane za jednu noć kao kada bi čovek od 60 kilograma pojeo 20 kilograma.”

Da ne treba da se plašimo slepih miševa objašnjavali su stručnjaci navodeći koliko su oni značajni u našem eko-sistemu jer uništavaju insekte i ono što nas najviše nervira – komarce.

Slepi miševi su u našoj zemlji strogo zaštićeni, a sličan status uživaju i u Evropi.