Sombor će biti jedan od prvih gradova sa 5G mrežom

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović kaže da je od pre nekoliko godina, zahvaljujući brojnim merama države i odlukama lokalne samouprave, ovaj grad postao veliko gradilište. Pored činjenice da su privatni investitori u građevinarstvu pronašli svoj interes da započnu izgradnju stanova i poslovnih prostora, hotela i poliklinika, otvaraju se i novi trgovinski lanci i tržni centri, a s gradnjom su započeli i država i grad.

– Zahvaljujući tome, Sombor će biti jedan od prvih gradova u kojima je moguće povezati se na 5G mrežu. Pored radova na njenom uvođenju, u toku je i rekonstrukcija puta Sombor–Baja, započinju radovi na izgradnji novog puta Stapar–Sivac. Istovremeno, očekujemo obnovu puta Sombor–Vrbas, ali i prve radnje u cilju izgradnje brze saobraćajnice od Vrbasa do graničnog prelaza u Bačkom Bregu. Osim toga, da bi se uredilo zaštićeno jezgro našeg grada, započeti su radovi na rekonstrukciji objekata javne namene: Grašalković palati, Galeriji „Milan Konjović”, zgradi Županije... – kaže u razgovoru za „Politiku” Dušanka Golubović.

Šta je u vašem radu na mestu gradonačelnice bio prioritet u ovom sazivu?

Osim ulaganja u infrastrukturu, generalno, prioritet je da izbalansiranim ulaganjima u svim oblastima, u najširem smislu te reči, unapredimo kvalitet života svih naših sugrađana i time, između ostalog, pokušamo da zaustavimo trend opadanja broja stanovnika, posebno kada su mladi u pitanju. Otvoreni su nova ambulanta i vrtić, a rekonstruisane su i sanirane centralne prostorije Doma zdravlja i osnovne škole. U oblasti zdravstva i socijalne zaštite prioriteti su: izgradnja novog velikog objekta unutar bolničkog kompleksa i sanacija hirurškog bloka bolnice, adaptacija svih objekata Gerontološkog centra, kao i zgrade Centra za socijalni rad.

Pomaže li opština najboljim studentima i kako?

Mlade podržavamo na različite načine, kroz brojne i raznovrsne programe i aktivnosti, merama u oblasti zapošljavanja, ali i podrškom u toku školovanja. Svake godine bira se najbolji među najboljim maturantima srednjih škola, koji upisom na fakultet stiče studentsku stipendiju do okončanja studija. Raspisujemo i konkurs za stipendiranje do pedeset studenata koji svojim uspehom, kao najznačajnijim kriterijumom, ostvaruju pravo na godišnju stipendiju. Pored toga, pomoć i podršku učenicima i studentima pružamo i prilikom odlaska na simpozijume i takmičenja gde izlažu svoje radove ili na drugi način dostojno reprezentuju svoj grad.

Kako je biti žena na čelu Sombora i s kakvim problemima ste se suočili u radu?

Biti na čelu Sombora je veliki izazov i šansa da sredinu u kojoj si rođen, u kojoj živiš i koju voliš, na određeni način menjaš i činiš drugačijom i unapređenijom. Verujem da ne postoji lokalna samouprava u kojoj građani, institucije ili privreda nemaju problema, te svaki dolazak na čelo iste podrazumeva rešavanje kako nasleđenih, tako i onih problema koji tek nastaju. Tako je bilo i 2016. godine, kada su nas dočekali nedostatak potrebne komunalne i druge infrastrukture, zaduženost lokalnog budžeta, javnih preduzeća, previsoka izdvajanja za stalne troškove u odnosu na investicije i dr... No, za mene, problem veći od navedenih bilo je višedecenijsko i gotovo potpuno odsustvo sistema i kvalitetnih mehanizama za njegovo uspostavljanje u okviru lokalnog javnog sektora, kao i otpor angažovanih u njemu kako bi bio uveden i počeo da funkcioniše.

Da li je bilo predrasuda da biste kao pripadnica lepšeg pola mogli da upravljate gradom?

Iako je žena u istoriji Sombora, samo jednom ranije i svega godinu dana, imala priliku da vodi naš grad, mislim da nije bilo većih ili bitnijih predrasuda da bih kao pripadnica ženskog pola mogla da vodim grad manje kvalitetno ili odgovorno.

Šta biste izdvojili kao najznačajnije rezultate svog tima?

Pre tri i po godine imali smo jasan plan šta je potrebno i moguće sprovesti u periodu koji nam je poveren na upravljanje i otuda je možda najznačajniji rezultat da smo ovaj plan najvećim delom i ispunili. Kroz relativno istu visinu lokalnih prihoda u odnosu na raniji period uspeli smo više da investiramo, ali i obezbedimo dodatne izvore finansiranja kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. Uvođenjem različitih vidova komunikacije s građanima kroz otvorene dane i obilaske mesnih zajednica, preko novih aplikacija i mogućnosti za prijavu problem putem interneta, do participativnog budžetiranja gde građani sami glasaju za ideju čija će realizacija biti finansirana u narednoj godini sredstvima gradskog budžeta, nastojali smo da procese u lokalnoj zajednici učinimo transparentnijim, ali i da prioritete u sprovođenju naših planova opredelimo upravo prema onome što građani prepoznaju kao važno.

Koji su rezultati saradnje s građanima?

Rezultat svega navedenog jesu najveće investicije u oblasti vodosnabdevanja i obezbeđivanja pijaće vode, kako za potrebe Sombora, tako i naseljenih mesta na teritoriji grada, zatim ulaganja u izgradnju i komunalno opremanje industrijske i poslovno – stambene zone i stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za privredu i investitore, izgradnja novih i rekonstrukcija starih puteva i ulica, ali i ostale komunalne infrastrukture... Moj tim je bio angažovan na izgradnji vrtića i fiskulturnih sala u školama, koje smo i opremali. Radili smo na afirmaciji sporta za sve i povećavali broj besplatnih sportskih sadržaja, vodili smo računa i o rekonstrukciji i otvaranju novih ambulanti, a posebno smo ponosni na profilisanje Sombora kao grada kulture i obrazovanja kroz realizaciju strateškog projekta Palate kulture.

Koliko novca ste dobili iz EU i IPA fondova i za šta je taj novac iskorišćen?

U proteklom periodu konkurisali smo na većinu aktuelnih poziva s maksimalnim brojem prijavljenih projekata i ostvarili uspeh od oko 80 odsto. Ukupna sredstva ostvarena na ovakav način su nešto veća od sedam miliona evra.

Na koje projekte je utrošen novac?

Ova sredstva su iskorišćena za različite namene – od prilagođavanja turističke ponude slepim i slabovidim licima, preko povećanja energetske efikasnosti prečistača otpadnih voda, uspostavljanja inovativnog centra u poljoprivredi, do osnivanja klastera za proizvodnju lavande, izgradnje kajak centra, odmorišta za bicikliste i biciklističkih staza, te organizaciju brojnih manifestacija kako turističkog karaktera, tako i onih namenjenih povezivanju i saradnji mladih. Najveću finansijsku podršku do sada, od oko dva miliona evra, dobio je projekat „Sombor – Baja Dva”, kojim se realizuje proširenje i povećanje nosivosti puta od Sombora ka mađarskom gradu Baji, za otvaranje graničnog prelaza na ovom putu za teretni saobraćaj. Od posebnog značaja za nas je to što smo kroz ove aktivnosti oformili dobar i kvalitetan tim mladih ljudi, koji učešćem u realizaciji projekata stiču neophodna znanja potrebna za dalje i veće izazove.

Jeste li zadovoljni projektom „Razvoj ženskog preduzetništva u ruralnim područjima” i kakve su koristi imale vaše sugrađanke?

Na prvom mestu, zadovoljna sam činjenicom da je Evropska unija prepoznala potrebu žena iz ruralnih područja da dugoročno obezbede svoju egzistenciju i zaposlenje, a pored toga i okolnošću da se do sada u realizaciju ovog projekta uključilo preko 180 žena kojima ćemo imati priliku da pomognemo u uspostavljanju i opremanju socijalnog preduzeća, a one će se tokom 10 godina baviti uzgojem i preradom lavande.

Kakva je turistička ponuda Sombora?

U prethodne tri godine Sombor beleži konstantan i značajan porast broja turista. Pored bogate istorije i kulturne ponude, Sombor nudi i boravak i uživanje u čarima zaštićenog rezervata biosfere Bačko Podunavlje, koje se od prošle godine nalazi pod zaštitom Uneska.

Razvoj cikloturizma i za njega potrebne infrastrukture, kvalitetnije stare i brojne i raznovrsne nove manifestacije, ali i bolja promocija turističke ponude Sombora i njeno proširenje utiču i na povećanje broja turista. Međutim, još je mnogo neiskorišćenih potencijala u našem gradu, od brojnih izvora termalnih voda i lekovitog blata do povećanja broja i kvaliteta smeštajnih kapaciteta.

Nekada je u Somboru bilo mnogo fabrika tekstilne, prehrambene, metalske industrije („Trepča”, „Zastava”, „Sunce”, „Boreli”, „Bane Sekulić”...), a danas rade „Proteinka” i nekoliko privatizovanih kompanija. Da li su investitori prepoznali svoj interes i uložili kapital u Sombor?

Danas privreda i njeni tokovi funkcionišu na drugačijim principima u odnosu na vreme koje navodite. Iza nas je i vreme tranzicije i privatizacije, koje je ostavilo duboke negativne posledice na postojanje i opstanak velikih kompanija. Otuda se somborska privreda manje zasniva na poslovanju velikih kompanija, a više na delatnosti malih i srednjih preduzeća, kojih ima preko 1.000. Ono što sa sigurnošću možemo tvrditi jeste da je u protekle tri do četiri godine Sombor prepoznat od strane investitora kao grad sigurnog ulaganja koji, pored povoljnih uslova poslovanja i potpuno opremljene industrijske zone, može da obezbedi i adekvatno opremljene prostore za početak biznisa. Zahvaljujući tome, na teritoriji grada se realizuje nekoliko velikih investicija u oblasti industrijske proizvodnje, a trend njihovog porasta očekujemo i u budućnosti. Ohrabruje i činjenica da se nekadašnji industrijski giganti, poput Fabrike akumulatora, vraćaju u privredni život Sombora kroz nove investicije, proizvodnju i zapošljavanje. S druge strane, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, preduzimamo poslednje radnje na gašenju „Proteinke”, koje očekujemo krajem ove i početkom sledeće godine.

Kako zadržati mlade bračne parove u Somboru?

U vreme kada mladi odlaze u razvijenije zemlje ili u veće gradske centre, zaista je veliki izazov zadržati ih u svom okruženju, u manjim sredinama. Osluškujući potrebe naših sugrađana, u Somboru je svako dete dobilo mesto u vrtiću, započeli smo kupovinu kuća mladim bračnim parovima i ustanovili servis za pranje i peglanje veša za samohrane roditelje i porodice s više dece. Pokrenut je program podrške očuvanju i unapređenju reproduktivnog zdravlja i finansiranje četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje. Ove godine ovakav vid podrške do sada je iskoristilo osam parova.

Šta još planirate da uradite?

U narednom periodu u planu je i jedna nova mera, osnivanje agrobiznis centra, koji će pomagati mladim bračnim parovima koji žive na selu da u okviru svojih mogućnosti razviju poljoprivredno gazdinstvo, proizvodnju ili obavljanje druge delatnosti u poljoprivredi koristeći sve raspoložive resurse. Pored navedenog, sveukupno poboljšanje uslova i veći broj različitih mogućnosti za život, razvoj i napredovanje čini se jedini put kojim mlade ljude i bračne parove možemo zadržati u našem gradu.