Marš protiv istorijskih falsifikata

Novi ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko koračaće na čelu šetnje „Besmrtnog puka”, 9. maja sledeće godine. Prvi put šetaće ulicama Beograda, a ne Moskve, najavljuje Bocan-Harčenko za naš list. „Svi građani, i Rusije i Srbije, imaju barem jednog rođaka, dedu ili pradedu, koji se borio protiv fašizma. Zbog svih njih, a još više zbog generacija koje dolaze, veoma je značajno da što se zajedno suprotstavimo pokušajima falsifikovanja istorije”, kaže ruski ambasador za „Politiku” nakon što je održao govor na nedavno završenoj konferenciji „Sećanje pobednika”. Ruski ambasador je naglasio da je za njega lično veoma važno što se ova konferencija, na kojoj su se prvi put susreli koordinatori šetnji „Besmrtnog puka” iz 55 zemalja, održava upravo u Srbiji.

„To nije slučajno i došlo je pravo iz srca jer imamo želju da sarađujemo sve više. Takođe, ova konferencija predstavlja značajan korak ka obeležavanju 75. godišnjice oslobođenja Beograda. ’Besmrtni puk’ povezuje članove porodica, potomke nekadašnjih vojnika, a te uspomene su veoma važne, kao i brižljiv odnos prema tradiciji”, kaže ambasador i podseća da su naši predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić koračali jedan pored drugog tokom šetnje u Moskvi. „Narodni talas koji se podigao u Rusiji pokriva sve više zemalja i postaje brana gnusnim pokušajima revizije istorije, pokušajima da nam se oduzmu prošlost i dostojanstvo. Cilj svega je da se prekroji istorija i uspostavi unipolarni svet koji ne bi bio zasnovan na međunarodnom pravu. Mi se aktivno tome suprotstavljamo”, naglasio je ambasador Rusije, uz podsećanje da je predsednik Srbije pozivan da učestvuje 9. maja 2020. u proslavi 75. godišnjice Dana pobede u Moskvi.

Pokret „Besmrtni puk” osnovan je 2011. u ruskom gradu Tomsku, a šetnje potomaka učesnika rata, koji nose portrete predaka, iz godine u godinu okupljaju sve veći broj ljudi. Danas se ove svečane šetnje održavaju u 480 gradova u 115 zemalja, na svim kontinentima Koordinatori ovih šetnji prvi put su se sreli prošle nedelje u Beogradu.

Ulicama Beograda „Besmrtni puk” defiluje već četiri godine, a broj onih koji se pridružuju sve je veći. Ovog maja šetalo se ulicama 11 gradova u Srbiji, kao i u tri grada u Republici Srpskoj, u Banjaluci, Istočnom Sarajevu i Trebinju. Sergej Gluščenko, organizator skupa u Beogradu i koordinator za međunarodne učesnike „Besmrtni puk Rusije”, kaže da naš narod dobro poznaje istoriju i shvata važnost sopstvene uloge u Drugom svetskom ratu. „To je tema o kojoj se dosta uči u Srbiji, mediji se time bave. Srbi slušaju porodične priče o ratu, čitaju knjige i veoma su osetljivi na različite interpretacije događaja koji su prethodili Drugom svetskom ratu”, naglasio je Gluščenko tokom obraćanja učesnicima konferencije „Sećanje pobednika”. Gluščenko je dodao da je zahvalan što je naša država uvrstila Dan pobede među zvanične praznike i što podržavaju šetnje „Besmrtnog puka”.

Šetnja pod nazivom „Besmrtni partizanski odred” održana je i u Zagrebu, zahvaljujući saradnji sa Savezom antifašista. Skup je protekao bez problema, ali je Elena Piličeva-Čorku, jedan od organizatora manifestacije u Hrvatskoj, naglasila da se na sam pomen Rusije u Hrvatskoj reaguje negativno. „Nedavno je ambasador Ruske Federacije Anvar Azimov izjavio da je svestan da će, ukoliko on nešto predloži hrvatskom parlamentu, oni delovati baš suprotno. S druge strane, naša šetnja je bila vest za gotovo sve hrvatske medije, mnogi komentari su bili negativni, ali važno je da se o tome priča”, kazala je Piličeva-Čorku.

Prilikom organizacije druge po redu šetnje „Besmrtnog puka” u Republici Srpskoj, koordinatorka Milana Babić naišla je na brojne administrativne prepreke. „Zaboravljamo svoje žrtve samo zato što su pripadali levoj opciji, tačnije partizanima. U Trebinju se vodi polemika o rušenju Spomenika palim borcima i veoma je moguće da će ga srušiti. Upravo u tom gradu je lokalna vlast negirala moja ovlašćenja i preuzela ne sebe organizaciju šetnje”, kazala je Babićeva, naglašavajući da je većina sukoba među Srbima u BiH isfabrikovana i da imaju za cilj slabljenje jedinstva srpskog naroda.

Učenici skupa čuli su i kako je izgledala šetnja „Besmrtnog puka” na Mauricijusu do kojeg ratne strahote nisu ni stigle, kao i na Tajlandu, koji je tokom rata šurovao s Japancima. „Šetnja je organizovana prvi put 2017. i bilo je veoma mirno. Dok smo šetali noseći slike predaka, iz barova su nas gledali Nemci, Italijani, Francuzi, koji su lenjo ispijali svoje pivo. Pojedini su se pitali da li slavimo neki dečji praznik jer je bilo mnogo dece”, rekla je Irina Novikova, koordinatorka „Besmrtnog puka u Tajlandu, podsećajući da je to jedina azijska zemlja koja nije bila kolonija, da 300 godina nisu ratovali, a da su, pre ulaska Britanaca na ostrvo, sami razoružali japanske vojnike.

Jelena Cunajeva, kopredsedavajuća Centralnog štaba „Besmrtni puk Rusije”, naglasila je da je veoma važno obrazovati mlade o Drugom svetskom ratu i fašizmu. „Naši očevi i dedovi su istinski heroji, borci za slobodu, koji su odbranili svet od fašizma. Moramo reći celom svetu istinu i kakav je bio plan nacista, a kako se otvaraju arhive, tako nailazimo na sve suroviju istinu”, naglasila je Cunajeva. Inače, zahvaljujući ruskom Ministarstvu odbrane građanima je dostupna onlajn baza s podacima o učesnicima rata, tako da je svi lako mogu pretražiti i eventualno pronaći podatke o svojim precima.

Ova šetnja je veoma popularna u Rusiji, ali se održava i u bivšim sovjetskim republikama. Međutim, u Ukrajini i Belorusiji veoma je teška situacija, a učesnici „Besmrtnog puka” ponekad moraju i da stavljaju šlemove jer ih pojedinci gađaju. „Ukrajina je bila pod potpunom okupacijom u Drugom svetskom ratu, svi znaju da su njihovi preci bili u rovovima i borili se protiv Nemaca. Danas su naše šetnje veoma opasne, šetamo u mnogim gradovima, ali je veliki pritisak i subverzivni rad protiv nas”, kazao je Viktor Marčenko iz Ukrajine.

Da je, ipak, reč o pokretu koji je teško zaustaviti, vidi se i iz toga što su koordinatori „Besmrtnog puka” iz Belorusije osmislili „Maraton pobede”, tačnije šetnju od beloruskog grada Bresta do Moskve, gradova udaljenih više od 1.100 kilometara. Brest se nalazi na samoj granici s Poljskom i u njemu je 22. aprila 1941. započeo, kako Rusi kažu, Veliki otadžbinski rat – iznenadnim napadom Nemačke na SSSR.

U logorima stradalo tri miliona Sovjeta

Svetlana Konev, koordinatorka šetnje „Besmrtni puk” u Švajcarskoj, kaže da se na evropskoj političkoj sceni sve češće govore da su SSSR i Nemačka jednako odgovorne za rat, što je nedopustivo. „Oni izjednačavaju Hitlera i Staljina, a u udžbenicima istorije sam saznala da su Evropu oslobodili Britanci i Amerikanci, Sovjeta nema nigde. U Nemačkoj samo 18 odsto ljudi zna koliko je sovjetskih građana stradalo u Drugom svetskom ratu. Turistički vodiči u Berlinu pričaju o Berlinskom zidu i o ubistvima civila koji su prelazili iz jednog dela grada u drugi, ali ne pominju činjenicu da je u nemačkim logorima stradalo tri miliona Sovjeta”, naglasila je Koneva, dodajući da sve to predstavlja ozbiljno prekrajanje istorije zbog kojeg generacije koje dolaze mogu da imaju velike probleme.