Kosovski čvor može da reši jedino Beograd

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da Beograd u pregovorima sa Prištinom treba da se drži Rezolucije 1244 UN i stava da je Kosovo deo Srbije i dodao da Moskva podržava kompromisno rešenje kosovskog pitanja.

„Ako Beograd zatraži, Rusija će biti uz Srbiju i pružiti pomoć, ali rešenje je stvar Beograda. Kosovski čvor može da razreši jedino Beograd u razgovoru s Prištinom, uz pomoć međunarodne zajednice. Ako se bude držao Rezolucije 1244 i stava da je Kosovo deo Srbije, Beograd će igrati glavnu ulogu u pregovorima, ako oni počnu”, rekao je Bocan-Harčenko u emisiji „Pravi ugao” na RTV, prenosi Beta.

Upitan da li Moskva podržava podelu Kosova, Bocan-Harčenko je naveo da je Rusija za kompromis, jer je „jedino kompromis (Beograda i Prištine) mogući osnov za odluku Saveta bezbednosti UN”, i dodao da će u toku razgovora biti znakova kakvo je rešenje moguće.

On je dodao da „ne vidi da sada postoje svi preduslovi za početak pregovora (Beograda i Prištine) koji bi dali rezultat”.

Upitan da li na Zapadnom Balkanu i u Srbiji postoji bitka za uticaj Rusije i SAD, Bocan-Harčenko je rekao da Moskva „takve bitke ne vodi”.

„Nikada nije bilo izjava ruskih zvaničnika da su uticaj ili prisustvo neke zemlje štetni. Svaka zemlja ima pravo da razvija odnose sa bilo kojom državom za koju smatra da joj je to u interesu”, kazao je ruski ambasador.

On je naveo da je Srbija je veoma važna za Rusiju, da to dokazuje intenzivni dijalog ruskog i srpskog predsednika, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, i dodao da dve zemlje nikad nisu imale toliko kontakata na najvišem nivou kao u poslednjih nekoliko godina.

Na pitanje da li vidi Srbiju kao poslednji bastion ruskog uticaja, Bocan-Harčenko je rekao da to nije pravi izraz, jer Rusija druge zemlje ne smatra ni bastionima ni neprijateljskim tvrđavama.

„Mi polazimo da je svaka zemlja nezavisna, suverena država i naš cilj je razvoj bilateralnih odnosa na temelju uzajamnih interesa”, kazao je ruski diplomata.

On je pojasnio da je, kada je u intervjuu za naš list („Politika” – Bez Rusije nema rešenja za Kosovo) rekao da je Srbija uporište Rusije, mislio na to da dve zemlje imaju visok nivo uzajamnih odnosa i poverenja i da u svakom trenutku mogu da računaju jedna na drugu.

Govoreći o stavu koji se mogao čuti od nekih lidera EU na samitu u Helsinkiju, gde je pomenuto da Srbija treba da slabi, a ne da jača odnose sa Rusijom, Bocan-Harčenko je kazao da je Srbija primer zemlje koja je kandidat za EU, a uz to aktivno razvija odnose sa Rusijom.

„Srbija je pod dosta velikim pritiskom, ona nije odustala od svoje strategije ravnoteže. Neki u EU imaju stav da Srbija ne treba da se povezuje s Rusijom, ali od ruskih zvaničnika nikada niko nije rekao da Srbija ne treba da ide u EU i mislim da nikada niko i neće reći. Mi poštujemo spoljnopolitičlki kurs Srbije - put u EU i razvoj odnosa sa Rusijom”, naveo je Bocan-Harčenko.

On je rekao da će pridruživanje Srbije EU korak po korak stvoriti poteškoće u njenim odnosima s Rusijom, ali je dodao da su obe zemlje spremne da počnu razgovore o prilagođavanju odnosa zbog onoga što će Beograd morati da prihvati na evropskom putu.

Kao primer zemlje koja je članica EU, a s kojom Rusija ima dosta razvijene odnose naveo je Sloveniju.

Bocan-Harčenko je rekao da je poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Beogradu 20. oktobra veoma značajna, jer on dolazi povodom 75. godišnjice oslobođenja Beograda, datuma „veoma značajnog i za Srbiju i za Rusiju”, što, kako je kazao, „sada dobija poseban značaj, jer ima puno pokušaja falsifikovanja istorije i rehabilitacije fašizma i nacizma”.

Ruski ambasador je rekao da će tokom posete Medvedeva biti puno razgovora i pregovora s Vučićem o razvoju odnosa dve zemlje, s akcentom na trgovinske i ekonomske odnose.

Povodom potpisivanja trgovinskog sporazuma Srbije i Evroazijske ekonomske unije, koje je zakazano za 25. oktobar u Moskvi, Bocan-Harčenko je rekao da je to „najbolji primer uravnoteženog pristupa Srbije”, da štete za njen evropski put uopšte neće biti, a da će ona dobiti dodatno veliko tržište, porast svog izvoza i više mogućnosti.

On je kazao i da se nada da Turski tok neće imati sudbinu Južnog toka, jer sad postoji „više razumevanja i dobre volje”, i jer Turski tok „rešava puno energetskih problema u Evropi i doprinosi njenoj energetskoj bezbednosti”.