Preči budžet od inflacije

Gorivo se na pumpama u Srbiji od juče prodaje po novim, znatno višim cenama. Uproseku za oko 7,5 dinara po litru, posle čega je benzin uveliko „prešišao” stotku i toči se za 108,13 dinara. Iako se očekivalo da će država korekcijom akciza i poreza za neki dinar smanjiti zahvatanja u ceni goriva, vlada je odlukom da gorivo poskupi za ceo iznos poslala poruku da su jojpunjenje i stabilnost budžeta daleko važnijii od togakolika će biti inflacija i od novčanika građana.

Kalkulacije su pokazale, potvrdilo je Ministarstvo finansija, da će ovo poskupljenje goriva u zanemarljivom procentu uticati na rast cena na malo svega za 0,68 odsto, a da bi smanjenje akciza od oko šest dinara smanjilo priliv u budžet za celih 10 milijardi. Međutim, ne treba gubiti iz vida činjenicu da je samo tokom maja gorivo u Srbiji poskupelo za više od 10 dinara i da će se toi direktno i indirektno tek odraziti na inflaciju.

Pošto je, dakle, vlada jasno rekla da neće da rizikuje i pravi deficit u budžetu, prema najavama Predraga Bubala, ministra trgovine i usluga, ozbiljno razmišlja da preispita može li da „štrpne” nešto na drugoj strani. U ovom slučaju od NIS-a i to kroz smanjenje cene rafinerijske prerade.

Troškovi rafinerijske prerade u maloprodajnoj ceni goriva učestvuju sa svega tri odsto, što praktično znači da od 108,13 dinara, koliko košta litar benzina, NIS-u ide 3,24 dinara! Imajući to u vidu, potvrđuju u ovoj kompaniji, prostora za smanjenje nema, jer bi u suprotnom ozbiljno bilo dovedeno u pitanje njeno poslovanje.

Proizvođačku cenu, koju će tehnička vlada takođe staviti pod lupu određuje država, i to pošto od maloprodajne cene odbije akcize i poreze.U ovom času nova proizvođačka cena benzina iznosi 50,73 dinara, dok za dizele u zavisnosti od vrste ide od 55,72 do 63,35 dinara. Ona se uvećava za iznos akcize i troškova prometa od pet dinara, pa se na taj zbir obračunava porez na dodatu vrednost (PDV) od 18 procenata. Akciza na proizvođačku cenu benzina iznosi 35,91 dinar, a na dizele 19,1. Na navedenu osnovicu PDV za benzine iznosi 16,49 a za dizele, u zavisnosti od vrste, od 14,69 do 15,74 dinara.

Kada se sve to sabere, dolazi se do maloprodajne cene goriva.

U Srbiji se godišnje preradi četiri miliona tona nafte. Podaci govore da se skoro trećina budžeta puni od državnih dažbina na gorivo. Ivan Nikolić, saradnik Biltena makroekonomske analize i trendovi, kaže za „Politiku” da će poslednje poskupljenje goriva u velikoj meri pogurati inflaciju, koja će najverovatnije do kraja godine biti dvocifrena. On smatra da je država sada mogla da smanji zahvatanja u ceni goriva, jer je, zaključno sa aprilom, imala suficit u budžetu od oko 6,8 milijardi, a viška para je bilo i tokom prošle godine.

Teško je očekivati, kaže on, da će ovakvim rastom cena inflacija u drugoj polovini godine posustati. Da se država sada odrekla svojih zahvatanjau ceni derivata, poslala bi dobru poruku javnosti – da je spremna da zauzda inflaciju. Međutim, ona to nije učinila, kaže Nikolić. Razlog više da država zaštiti budžet građana je i što je prihod po osnovu PDV-asada znatno viši, pa odricanje baremod dela akciza ne bi drastično ugrozilo državnu kasu.

U Srbiji se prerađuje uralska nafta, čiji je prosečna cena u majubila oko 116,42 dolara, dok je američka nafta nešto skuplja, oko 121,30 dolara za barel. Iako je nešto lošijeg kvaliteta, uralska nafta gotovo u stopu prati rast cena američke nafte. Budućida je tehnologija u domaćim rafinerijama zastarela i prilagođena upravo preradi ruske nafte, ona se kod nas jedino uvozi.

Najave da bi dolaskom novog vlasnika „Gaspromnjefta” na čelo NIS-a moglo doći do formiranja nešto konkurentnijih cena na pumpama, zato što ovaj gigant ima svoje rezerve nafte, ostaju samo u domenu šarene laže. Jer, upravo je Dmitrij Mališev, čelni čovek „Gaspromnjefta”, potvrdio da ruska kompanija dolazi u Srbiju da tržišno posluje.