Пречи буџет од инфлације

Гориво се на пумпама у Србији од јуче продаје по новим, знатно вишим ценама. Упросеку за око 7,5 динара по литру, после чега је бензин увелико „прешишао” стотку и точи се за 108,13 динара. Иако се очекивало да ће држава корекцијом акциза и пореза за неки динар смањити захватања у цени горива, влада је одлуком да гориво поскупи за цео износ послала поруку да су јојпуњење и стабилност буџета далеко важнијии од тогаколика ће бити инфлација и од новчаника грађана.

Калкулације су показале, потврдило је Министарство финансија, да ће ово поскупљење горива у занемарљивом проценту утицати на раст цена на мало свега за 0,68 одсто, а да би смањење акциза од око шест динара смањило прилив у буџет за целих 10 милијарди. Међутим, не треба губити из вида чињеницу да је само током маја гориво у Србији поскупело за више од 10 динара и да ће се тои директно и индиректно тек одразити на инфлацију.

Пошто је, дакле, влада јасно рекла да неће да ризикује и прави дефицит у буџету, према најавама Предрага Бубала, министра трговине и услуга, озбиљно размишља да преиспита може ли да „штрпне” нешто на другој страни. У овом случају од НИС-а и то кроз смањење цене рафинеријске прераде.

Трошкови рафинеријске прераде у малопродајној цени горива учествују са свега три одсто, што практично значи да од 108,13 динара, колико кошта литар бензина, НИС-у иде 3,24 динара! Имајући то у виду, потврђују у овој компанији, простора за смањење нема, јер би у супротном озбиљно било доведено у питање њено пословање.

Произвођачку цену, коју ће техничка влада такође ставити под лупу одређује држава, и то пошто од малопродајне цене одбије акцизе и порезе.У овом часу нова произвођачка цена бензина износи 50,73 динара, док за дизеле у зависности од врсте иде од 55,72 до 63,35 динара. Она се увећава за износ акцизе и трошкова промета од пет динара, па се на тај збир обрачунава порез на додату вредност (ПДВ) од 18 процената. Акциза на произвођачку цену бензина износи 35,91 динар, а на дизеле 19,1. На наведену основицу ПДВ за бензине износи 16,49 а за дизеле, у зависности од врсте, од 14,69 до 15,74 динара.

Када се све то сабере, долази се до малопродајне цене горива.

У Србији се годишње преради четири милиона тона нафте. Подаци говоре да се скоро трећина буџета пуни од државних дажбина на гориво. Иван Николић, сарадник Билтена макроекономске анализе и трендови, каже за „Политику” да ће последње поскупљење горива у великој мери погурати инфлацију, која ће највероватније до краја године бити двоцифрена. Он сматра да је држава сада могла да смањи захватања у цени горива, јер је, закључно са априлом, имала суфицит у буџету од око 6,8 милијарди, а вишка пара је било и током прошле године.

Тешко је очекивати, каже он, да ће оваквим растом цена инфлација у другој половини године посустати. Да се држава сада одрекла својих захватањау цени деривата, послала би добру поруку јавности – да је спремна да заузда инфлацију. Међутим, она то није учинила, каже Николић. Разлог више да држава заштити буџет грађана је и што је приход по основу ПДВ-асада знатно виши, па одрицање баремод дела акциза не би драстично угрозило државну касу.

У Србији се прерађује уралска нафта, чији је просечна цена у мајубила око 116,42 долара, док је америчка нафта нешто скупља, око 121,30 долара за барел. Иако је нешто лошијег квалитета, уралска нафта готово у стопу прати раст цена америчке нафте. Будућида је технологија у домаћим рафинеријама застарела и прилагођена управо преради руске нафте, она се код нас једино увози.

Најаве да би доласком новог власника „Гаспромњефта” на чело НИС-а могло доћи до формирања нешто конкурентнијих цена на пумпама, зато што овај гигант има своје резерве нафте, остају само у домену шарене лаже. Јер, управо је Дмитриј Малишев, челни човек „Гаспромњефта”, потврдио да руска компанија долази у Србију да тржишно послује.