Sigurna kuća za stare

Gerontološko društvo Srbije je pokrenulo akciju da se starim ljudima koji su izloženi nasilju i zlostavljanju u porodici obezbedi sigurno sklonište gde bi bili bezbedni od onih koji ih na bilo na koji način zlostavljaju. Istovremeno se radi na tome da se pronađu hraniteljske porodice koje bi brinule o starim koji su izloženi raznim oblicima nasilja ili žive sami a potrebna im je pomoć i nega, izjavila je Dragana Dinić, sekretar ovog Društva.

Kako objašnjava za naš list, nasilje nad starima je najčešće psihičko, sledi finansijsko, fizičko pa i seksualno. Psihičko zlostavljanje podrazumeva vređanje starije osobe, vikanje, zastrašivanje, ucenjivanje, podcenjivanje, obezvređivanje, uskraćivanje razgovora sa drugim licima, rođacima i prijateljima. Takvo ponašanje kod starih izaziva osećaj nesigurnosti, zastrašenosti i oni često pokazuju znake depresije, slabog samopouzdanja i imaju lošu sliku o sebi. Često je zanemarivanje i zlostavljanje starije osobe prepoznatljivo po ćutanju, izolaciji, a prvi znaci da se nešto događa su spuštene roletne i zatvoreni prozori na kući. Međutim, starije osobe i same prikrivaju znakove zanemarivanja ili zlostavljanja pošto ih je najčešće sramota da se sazna da su one žrtve svoje dece ili rođaka. Materijalno iskorišćavanje odnosi se na uskraćivanje prihoda ili neovlašćeno raspolaganje imovinom.

Procena je da je u svetu pet do deset odsto starih ljudi podvrgnuto zlostavljanju unutar porodice, kaže Dinić. Ona smatra da je slična sitaucija i kod nas, a da se opasnost od nasilja ili zlostavljanja povećava ukoliko je osoba bolesna, nepokretna, dementna i slabijeg materijalnog stanja, zbog čega je zavisna od ostalih članova porodice.

Diskriminacija i zlostavljanje starih ljudi je pojava o kojoj se manje-više ćuti u Srbiji, a kada se nešto o tome i javno kaže onda je reč o slučaju o kome saznajemo uglavnom iz policije ili iz Centra za socijalni rad, ističe Nadežda Satarić, predsednik Udruženja građana „Snaga prijateljstva”. Ovo Udruženje napravilo je prošle godine anketu sa više od stotinu starih osoba i gotovo svako od njih rekao je nešto što asocira na zanemarivanje u porodici, pa čak i zlostavljanje, komentariše ona.

Satarić ističe da su sem u porodici stari zanemareni i u institucijama kao što su domovi zdravlja ili domovi za stare, u kojima medicinske sestre često nisu strpljive prema njihovim zahtevima ili potrebama.

– U uslovima postojanja predrasuda i stereotipa o starima i starosti, društvo i pojedinci često svesno ili nesvesno marginalizuju potrebe starih lica koje vide kao slabije i kao žrtve zloupotrebe. To sve pokazuje jednu istinu, a to je da u Srbiji nije lako biti star, konstatuje naša sagovornica.

Ona upozorava da žrtve nasilja mogu da budu sva starija lica, bez obzira na godine, pol, kulturu, ekonomski status, zdravstveno stanje. U većem riziku su osobe starije od 75 godina, pogotovo one koje su fizički, psihološki ili ekonomski zavisne, mentalno i fizički onesposobljene, kao i one koje dugo žive same, izolovane. Nažalost, nasilje najčešće dolazi od onih kojima stare osobe veruju, a to su članovi porodice i rođaci. Nasilje je skriveno i nevidljivo, jer je za okolinu neprihvatljivo i neverovatno. Stid, osećaj krivice i nemoći, kako žrtve, tako i izvršioca, razlozi su zbog kojih nasilje nad starima i nemoćnim osobama ostaje prikriveno.

Problem nasilja nad starim postaje sve aktuelniji samim tim što je jedna trećina stanovnika Srbije starija od 60 godina. To je problem koji treba sve više da bude pred očima javnosti, upozoravaju naše sagovornice.