Lečenje vojnih osiguranika

U godini na izmaku imali smo više lepih, sadržajnih i sa jasnom porukom prikaza naoružanja i opreme Vojske Srbije. Prikazi su bili u više gradova Srbije i o nekima sam pisao sa namerom da istaknem novine u opremanju, ali i o operativnosti i mobilnosti Vojske Srbije.

Namera mi je da nešto kažem i o jednom segmentu sistema odbrane koji je jako važan, kako u miru, tako i u ratu.

Pitanje zdravstvenog zbrinjavanja aktivnih i penzionisanih vojnih lica opterećeno je mnogim problemima koje najbolje osećaju korisnici, odnosno oni koji se leče. U predočavanju ovih problema neću se osvrtati na lične utiske, već ću preneti i deo primedbi svojih kolega koje sam čuo iz razgovora sa njima.

Gašenjem mnogih jedinica u procesu reforme Vojske Srbije ugašeni su mnogi garnizoni i garnizonska mesta. Nastao je problem lečenja penzionisanih vojnih lica koja su ostala da žive u tim garnizonima. Oni su primorani da putuju da bi ih pregledao lekar opšte prakse ili im napisao uput za specijalistički pregled. Vojni osiguranici u garnizonima u kojima ima vojnih ambulanti mogu kod lekara da idu samo u njih. Beograd je dobar primer za to, jer vojni osiguranici mogu da idu kod lekara samo na VMC i na VMA. Stvar komplikuje i to što sa nama u ovim ustanovama mogu da se leče i pacijenti iz građanstva koji to požele, ili misle da će tu biti adekvatno zdravstveno zbrinuti. Vojni osiguranici nemaju tu mogućnost izbora, već se mogu lečiti jedino u vojnozdravstvenim ustanovama Vojske Srbije. Nije mi namera da favorizujem lečenje vojnih osiguranika, već jednostavno da predočim da, ako je VMA deo integrisanog sistema zdravstva Srbije, zašto i vojni osiguranici ne bi mogli da se leče izvan vojnozdravstvenih ustanova, čime bi se rešio problem lečenja vojnih osiguranika po mestu življenja.

Svedoci smo da je u zdravstvenom sistemu Srbije zaživeo sistem elektronskog recepta. Prvi rezultati pokazali su efikasnije lečenje, jer je uvođenje elektronskog recepta unapredilo i olakšalo lečenje pacijenata. U vojnozdravstvenim ustanovama recepti se pišu ručno, pa se rad lekara svodi na puko pisanje recepata za terapije koje se primenjuju i više godina. Veliki broj vojnih osiguranika i ograničen broj lekara stvara gužve i čekanja, a to je nešto što se doživljava svakodnevno. Kod nas se kod lekara opšte prakse ne može otići bez zakazivanja, ono se vrši dolaskom u dom zdravlja ili telefonom, ali samo u vreme određeno za to. Vrlo često se dešava da ne možete otići kod lekara jer je kod njega pregled zakazalo 30 do 40 pacijenata, što je van svih normativa i kriterijuma. U takvim uslovima razgovor lekara i pacijenta sveden je na minimum, jer treba ručno napisati silne recepte.

Pišući ove redove namera mi je bila da nadležnima ukažem na težak položaj u procesu lečenja vojnih osiguranika, a isto tako i lekara koji nas leče. Apelujem na nadležne da se pozabave navedenim problemima. Uzaludna je nabavka novih aviona, helikoptera, tenkova i kamiona ako nema zdravog čoveka koji bi njima upravljao.

Samo zdrav čovek je kreativan i koristan za sistem odbrane.

Dragan Paskaš,
general u penziji, Beograd