Лечење војних осигураника

У години на измаку имали смо више лепих, садржајних и са јасном поруком приказа наоружања и опреме Војске Србије. Прикази су били у више градова Србије и о некима сам писао са намером да истакнем новине у опремању, али и о оперативности и мобилности Војске Србије.

Намера ми је да нешто кажем и о једном сегменту система одбране који је јако важан, како у миру, тако и у рату.

Питање здравственог збрињавања активних и пензионисаних војних лица оптерећено је многим проблемима које најбоље осећају корисници, односно они који се лече. У предочавању ових проблема нећу се освртати на личне утиске, већ ћу пренети и део примедби својих колега које сам чуо из разговора са њима.

Гашењем многих јединица у процесу реформе Војске Србије угашени су многи гарнизони и гарнизонска места. Настао је проблем лечења пензионисаних војних лица која су остала да живе у тим гарнизонима. Они су приморани да путују да би их прегледао лекар опште праксе или им написао упут за специјалистички преглед. Војни осигураници у гарнизонима у којима има војних амбуланти могу код лекара да иду само у њих. Београд је добар пример за то, јер војни осигураници могу да иду код лекара само на ВМЦ и на ВМА. Ствар компликује и то што са нама у овим установама могу да се лече и пацијенти из грађанства који то пожеле, или мисле да ће ту бити адекватно здравствено збринути. Војни осигураници немају ту могућност избора, већ се могу лечити једино у војноздравственим установама Војске Србије. Није ми намера да фаворизујем лечење војних осигураника, већ једноставно да предочим да, ако је ВМА део интегрисаног система здравства Србије, зашто и војни осигураници не би могли да се лече изван војноздравствених установа, чиме би се решио проблем лечења војних осигураника по месту живљења.

Сведоци смо да је у здравственом систему Србије заживео систем електронског рецепта. Први резултати показали су ефикасније лечење, јер је увођење електронског рецепта унапредило и олакшало лечење пацијената. У војноздравственим установама рецепти се пишу ручно, па се рад лекара своди на пуко писање рецепата за терапије које се примењују и више година. Велики број војних осигураника и ограничен број лекара ствара гужве и чекања, а то је нешто што се доживљава свакодневно. Код нас се код лекара опште праксе не може отићи без заказивања, оно се врши доласком у дом здравља или телефоном, али само у време одређено за то. Врло често се дешава да не можете отићи код лекара јер је код њега преглед заказало 30 до 40 пацијената, што је ван свих норматива и критеријума. У таквим условима разговор лекара и пацијента сведен је на минимум, јер треба ручно написати силне рецепте.

Пишући ове редове намера ми је била да надлежнима укажем на тежак положај у процесу лечења војних осигураника, а исто тако и лекара који нас лече. Апелујем на надлежне да се позабаве наведеним проблемима. Узалудна је набавка нових авиона, хеликоптера, тенкова и камиона ако нема здравог човека који би њима управљао.

Само здрав човек је креативан и користан за систем одбране.

Драган Паскаш,
генерал у пензији, Београд