Nauka kao vodilja društva

Nedavno su u „Politici”, u rubrici Pogledi, objavljena neka reagovanja  kolega iz medicinske profesije na moj članak od 5. 9. 2019.  godine. U tom tekstu predstavio sam model direktnog finansiranja nespornih naučnih rezultata i otvaranja naučnih resursa prema celokupnom društvu, sa idejom da tamo treba tražiti talente koji će omogućiti ne samo opstanak nego i napredovanje naše nauke.

Zbog čega? Zato što je dugogodišnja politika negativne selekcije i galopirajući nepotizam na našim univerzitetima uzrokovao veliki odliv mozgova i sadašnji nedostatak naučne supstance. Ne treba se zavaravati, najbolji su otišli a sledeći već pakuju kofere. Ostali su osrednji, prosečni i ispodprosečni, čast izuzecima.

Zato je moguće da egzistencija, uspon i pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi zavisi od penzionisanog profesora matematike – volontera (jer, po zakonu, penzionisani profesor može biti na projektu ali sa 0 – nula – bodova)!?

Zato je moguće da, umesto u naučni rad, udružena grupa profesora sa Fakulteta organizacionih nauka i Matematičkog uloži ogromnu energiju ne bi li osujetila izbor svoje koleginice u zvanje redovnog profesora i to sa tipičnom rekla-kazala argumentacijom, što je javnost intenzivno pratila pre nekoliko meseci. Takav je to nivo. Da i ne govorimo o poplavi lažnih diploma svih fela kojima se diče ljudi što pretenduju da vode ovo društvo. Ili o činjenici da se projektni sistem raspao pa više nema novih ciklusa niti nove kategorizacije istraživača, čime je svaki naučni napor praktično obesmišljen.

Elem, da vidimo šta nam zameraju kolege medicinari. U članku „Kako ostvariti napredak naučnih istraživanja” („Politika” 30. 9. 2019), Rajko Igić kaže: „Predlog je da se ukine finansiranje istraživačkih projekata a umesto toga onim pojedincima koji objave naučni rad u časopisima koje registruje VoS (?) država treba da isplati 2.000 evra.... Predlog liči na davanje nagrade našim sportistima ili srednjoškolcima koji učestvuju na međunarodnim olimpijadama iz matematike, fizike ili hemije kada osvoje neku od medalja koje organizator učesnicima deli neštedimice: desetinu zlatnih, tri puta više srebrnih a još više bronzanih.”

Šta reći na ovo? Dok paralela sa sportistima ima nekog smisla ako su rezultati vrhunski i proverljivi zahvaljujući televizijskim prenosima, prosto zaprepašćuje da naučnik može tako misliti o međunarodnim Olimpijadama i učesnicima koji su ponos svake nacije koja ih tamo šalje. Jedino je očigledno da on nije bio ni u užem izboru da uđe u ekipu jer ne zna da broj medalja ne zavisi od volje organizatora već od postignutih rezultata po precizno utvrđenim merilima.

Ja se eksplicitno zalažem da se „nagrade” dodeljuju radovima publikovanim u časopisima sa SCI liste (lista najznačajnijih naučnih časopisa iz svih oblasti nauke) jer su prošli rigoroznu kontrolu tri nezavisna i anonimna recenzenta, gde je najveća konkurencija i gde važi deviza publish or perish (objavljivati ili propadati).

Međutim, Igić na mala vrata uvodi mnogo širu listu VoS (Web of Science) koja sadrži mnoštvo predatorskih časopisa u kojima se zaista može dobiti „pregršt medalja” ako se adekvatno plati. Drugim rečima, da bi izbegao konkurenciju Igić se upravo zalaže za ono što zamera srednjoškolcima!?

U drugom članku (Politika 8. 10. 2019), autor Goran Belojević predstavlja sebe kao rukovodioca čak pet projekata koje finansira Ministarstvo (!?) i, shodno tome, smatra da „nismo svi jednaki” te da „poziciju rukovodioca projekta treba podići na pijedestal perjanice srpske nauke”, pa onda ni „prva Nobelova nagrada za srpskog naučnika ne bi bila daleko”.

Mislim da je smešno uzdizati na bilo kakav „pijedestal” tipično birokratski posao sastavljanja raznih statistika i godišnjih izveštaja, i još zahtevati da se to posebno plati. Pitanje uravnilovke rešeno je uvođenjem kategorizacije naučnika a u kategorijama od A1 do B6 mogu stati svi radnici i neradnici. Benefiti za rukovodioce projekata ogledaju se, pre svega, u apsolutnoj autonomiji raspolaganja materijalnim sredstvima i nepisanom pravilu da ga saradnici dopisuju kao prvog u svojim radovima da bi se domogli puta na neku konferenciju ili bar laptopa.

Naučni savetnik u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista