Tokom celog dana mladi izloženi lošem uticaju

Svako drugo dete u našoj zemlji svakodnevno je zasuto nepristojnim i vulgarnim jezikom u medijima dok četvrtina dece i mladih gotovo svakodnevno čita poruke mržnje kojima su napadnuti ili diskriminisani ljudi druge boje kože, veroispovesti ili  nacionalnosti. Istovremeno najmlađima su ponuđeni i sadržaji u kojima se vidi povređivanje drugih ljudi ili životinja kao i eksplicitna pornografija. Više od trećine dece barem jednom nedeljno u medijima viđa opasne i zastrašujuće scene ili epizode sa uzimanjem droga, alkohola ili drugih štetnih supstanci, a polovina dece vidi načine na koje može da se počini samoubistvo.

Ovo su samo neki od alarmantnih rezultata izvedenih iz istraživanja pod nazivom „Izloženost dece i mladih štetnim sadržajima i lažnim vestima” koje je Užički centar za prava deteta uradio na reprezentativnom uzorku od 1.011 dece i mladih, uzrasta od 13 do 19 godina. Studija rađena tokom septembra i oktobra pokazala je da više od polovine ispitanih nikada ne čita novine, svako treće dete ne koristi računar, laptop ili netbuk, dok petina nikada ne gleda televiziju. Važi i obrnuto – mobilni telefon koristi 99 odsto njih, a štampu čita svega osam odsto dece i mladih. Većina ispitanika izjavljuje da ih u školi ne podučavaju veštinama medijske pismenosti i načinima na koje treba da razlikuju prave vesti od lažnih vesti.

– Deca i mladi se sa štetnim sadržajima najčešće susreću na   televiziji – pre svega u rijaliti programima, potom u serijama i filmovima, a zatim u sadržajima koji im ‚iskaču’ tokom  pretraživanja interneta i na vebsajtovima, društvenim mrežama,   ili video-snimcima. Tom drugim rečima, znači da su deca izložena štetnim sadržajima otkako otvore oči – koji god medij da pogledaju, njima se nasilje, agresija i vređanje servira kao na tacni. Meni je bio upečatljiv utisak jedne devojčice koja nam je rekla da joj neprijatni sadržaj iskočio dok su na času pretraživali internet u potrazi za informacijama iz istorije – ističe Jelena Žunić Cicvarić, programska direktorka Užičkog centra za prava deteta.

Ona upozorava da rezultati ovog istraživanja jasno govore da polovina dece na netu provede između dva i četiri sata, a ovo vreme se tokom vikenda udvostručuje. Naša sagovornica dodaje da posebno zabrinjava činjenica da većina roditelja i nastavnika ne zna kako da na mobilnom telefonu postavi „alatke” za zaštitu dece od štetnih sadržaja.

– Digitalne kompetencije roditelja su na veoma niskom nivou, ali neznanje nije opravdanje. Oni moraju da razumeju da deca sve manje koriste štampane, a sve više digitalne medije. Jednostavno rečeno, mobilni telefon je njihov „prozor u svet” i njega svakodnevno koristi 99 odsto dece. Roditelji moraju da nauče kako da zaštite decu od štetnih sadržaja, država mora da ograniči prikazivanje rijaliti programa a nastavnici moraju da nauče decu kako da prepoznaju prave od lažnih vesti, kako da se zaštite od štetnih sadržaja i kako da spreče virtuelno nasilje – napominje Jelena Žunić Cicvarić.

Ona naglašava da deca i mladi nisu ravnodušni u susretu sa štetnim sadržajima i lažnim vestima. Naprotiv, većina se oseća veoma iznervirano, ljuto, zabrinuto, nemoćno, uznemireno, prevareno i  uplašeno. Zanimljiv je podatak da dve trećine mladih nikada ne traži tehničku podršku od platforme ili servisa na kome se nalazi štetan sadržaj, a više od polovine mladih nikada ne razgovara sa  svojim roditeljima o sadržajima koje su susreli u medijima.

Rezultati ovog istraživanja takođe govore da se tri četvrtine mladih, sretalo sa medijskim sadržajima kojima se promovišu različiti  problemi u vezi sa ishranom (anoreksija ili bulimija) a približno dve trećine mladih susrelo se u medijima sa terorističkim sadržajima i aktivnostima, seksualnim nasiljem i  zlostavljanjem dece.