Poslovni grad u velegradu

Treća faza izgradnje prvog poslovnog parka u Srbiji „Erport siti Beograd” (ACB) u novobeogradskoj Ulici omladinskih brigada je završena, a uskoro se očekuje i zvanično potpisivanje ugovora sa svetskim kompanijama koje će se useliti u dve nove zgrade. Kompleks zasad ima šest objekata i 62.000 kvadrata biznis prostora A klase, a nedavno je nagrađen kao najbolji projekat poslovnog prostora u jugoistočnoj Evropi u 2007. godini.

„Grad u gradu” bila bi najkraća definicija ovog poduhvata u koji će investitori, izraelske kompanije „Afrika Izrael” i „Tidar”, uložiti oko 200 miliona evra. Namenjena isključivo za iznajmljivanje, kvalitet ove biznis i građevinske celine već su prepoznale brojne multinacionalne kompanije i smestile svoja sedišta u „Erport siti”. Procenjuje se da će za koji mesec ovaj mali grad biti svakodnevna odrednica za oko 6.500 Beograđana koji ovde rade, ali i za njihove poslovne partnere, kaže Gili Dekel, generalni direktor ACB-a.

– „Erport siti” je uređena urbana poslovna sredina. Od kancelarija A klase koje zakupci mogu prilagoditi svojim potrebama, zatim sistema sopstvenog održavanja i bezbednosti, velikog parkinga i pratećih sadržaja do tehnoloških rešenja neophodnih za moderno poslovanje – objašnjava Dekel.

Na 14 hektara, na mestu nekadašnjeg starog aerodroma u Bloku 65, za pet do šest godina trebalo bi da bude sagrađeno preostalih osam objekata. Kada sve bude završeno „Erport siti” imaće 186.000 kvadratnih metara prestižnog poslovnog prostora. Pod jednim krovom biće raznovrsni sadržaji kakvi su apoteka, banke, kafići, hotel, frizer, hemijska čistionica i još mnogo toga zavisno od želja korisnika. Park je projektovan tako da je posebna pažnja poklonjena zelenim površinama između poslovnih zgrada, malim trgovima sa fontanama i drvoredu.

– Negujemo koncept pejzažne arhitekture, jer želimo da zaposleni rade i uživaju u oplemenjenom poslovnom prostoru – veli Marina Deleon, savetnik za komunikacije ACB-a.

Park će od iduće nedelje biti prepoznatljiv i po prvoj skulpturi „Uzlet” od nerđajućeg čelika visine oko 7,5 metara, rad vajara Marka Kratohvila koja će krasiti njegov eksterijer.

– To je početak saradnje sa lokalnim poznatim ali i manje priznatim umetnicima. Planiramo da ovde jednog dana bude park skulptura. ACB, takođe, namerava da postane primer pozitivnog odnosa firme prema okolini i da razvija njenu odgovornost – od uvođenja koncepta reciklaže otpada u parku do upotrebe materijala po najstrožim ekološkim standardima – ističe Deleonova.

U saradnji sa Muzejom jugoslovenskog vazduhoplovstva na ulazu u kompleks nalazi se avion „orao” zaštitni znak „Erport sitija” koji podseća da je na ovom mestu nekada bio beogradski aerodrom. Jedina preostala zgrada stare vazduhoplovne luke zaštićena je kao spomenik kulture i biće ukomponovana u novu poslovnu sredinu.

Ako se uzmu u obzir mesto i položaj biznis-parka, ovo je jedna od najboljih lokacija u gradu jer je svega 900 metara udaljena od autoputa i desetak minuta vožnje do aerodroma „Nikola Tesla” u Surčinu. Osim novih radnih mesta i biznis imidža koji je već karakterističan za Novi Beograd, kada sve bude privedeno kraju, realno je očekivati da će još skočiti cena kvadrata u ovom delu grada.

---------------------------------

Nagrade

Arhitektonski kompleks na parceli koja će povezati ulice Omladinskih brigada i Tošin bunar našao se na spisku najvećih investicija u jugoistočnoj Evropi. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) dodelila je i pretprošle godine „Erport sitiju” nagradu za najuspešniju grinfild investiciju u regionu.

----------------------------------------

Posao domaćim firmama

Za neimarske poslove angažovana su isključivo domaća preduzeća među kojima su „Ratko Mitrović”, „Nisal”, „Mašinprojekat” i mnogi drugi. Idejni tvorac biznis parka je engleski arhitekta Džef Torp, a projektant beogradskog parka je Rami Vimer. Menadžerski tim pod rukovodstvom Gili Dekela uspešno je postavio sličan projekat u Tel Avivu „Erport siti Ben Gurion”.