Od klađenja često jako zaboli glava

Kladionice su, naročito u poslednje vreme, postale „nasušna” potreba ovdašnjih ljudi, pre svega kao mesto gde dođu po nadu da će im sutra, po isplati tiketa, biti rešeni svi problemi u životu. Predstojeće Evropsko prvenstvo u fudbalu samo će biti prilika više da se jurišnici na velike dobitke osokole i pokušaju da konačno „budu u plusu”. Postoji li zaista siguran način da se stigne do pristojnog dobitka?

Beograđanin Dragan Obrenić, koji se kladi već 15 godina i povremeno gostuje kao konsultant u raznim u sportskim televizijskim i radio-emisijama, ocenjuje da će predstojeće Evropsko prvenstvo u fudbalu biti neizvesno. Po njegovom mišljenju, favoriti su Nemci, iako su, dodaje, svih 16 reprezentacija ujednačene. Obrenić objašnjava da čak i Rumuni, iako autsajderi, mogu da stignu do polufinala. On će igrati na golove, dva do tri po utakmici, ali i na ukupan broj žutih kartona tokom celog takmičenja, s obzirom na to da ih bude u proseku četiri po utakmici. Dakle, onima koji igraju eto i drugog saveta u jednoj rečenici: više kartona od onog broja koji bude nudila kladionica na početku prvenstva.

Obrenić nije tipičan kladilac koji po ceo dan sedi u zadimljenim prostorijama i drži liste pod miškom. Radije sedi kod kuće ispred kompjutera i smišlja taktiku. Porodičan je čovek, trenutno između dva posla. I nastoji, kako kaže, da mu klađenje ostane hobi.

Seća se svojih samouverenih početaka, kada je drugog dana po otvaranju prve kladionice u Beogradu, bila je to ona „Atlantikova” kod OFK-ovog stadiona, ušao u lokal. Momak koji radi na šalteru objasnio mu je šta je lista, kako se popunjava i rekao mu da je minimum za dobitak da pogodi četiri odabrana rezultata, na šta je Dragan pun sebe rekao: „Ništa lakše, pa ja ću ubuduće da živim od vaših para!” Prvih godinu dana nije uspeo da ostvari pretnju, naprotiv bio je na popriličnom gubitku.

„Odlučim da zastanem malo, da vidim gde grešim. Uzmem sveske i počnem da vodim dokumentaciju za svaku ligu, petnaest godina unazad. Sve rezultate prepišem, rukom. I tada shvatim da ne mora da pobedi neko ko je u gostima pobedio 5:0 i zatim igra na svom terenu. Prateći kako se neke stvari ponavljaju čovek može da dođe do korisnog zaključka, oslanjajući se na tradiciju – pogodiće. Može li se živeti od kladionice? Može, ali onda se analizama i praćenju svega mora posvetiti vremena kao da ste na poslu”, tvrdi Obrenić.

Ipak, on upozorava igrače u kladionici da kada uzmu listu u ruke i počnu da traže šta da igraju moraju da znaju da nije sve sport.

„Evo kako. ’Milan’ 15 kola nije mogao da se ’sastavi’ i dobije utakmicu na svom terenu. Nekome je to bilo neophodno jer je veliki novac u igri. Evo još boljeg primera. ’Majorka’, ’Sant Ander’, ’Bilbao’ pobede u gostima jedni druge, zadovoljni svako sa po tri boda, igrači u kladionicama čupaju kose, a vlasnici kladionica prezadovoljni. E, te nameštaljke je teško predvideti”, kaže Dragan.

Od ovih podataka našeg čoveka samo može još jače da zaboli glava, jer svi veruju da će kad-tad sa 50 uplaćenih dinara i 12 pogođenih parova doći do velikog novca.

„Važno je izbeći zamke, mada, kada slušate igrače u kladionicama, oni su svi listom milioneri. Nikad nećete čuti da je neko izgubio ono što je zaista uložio, dvesta dinara, recimo. Ma ne, kažu: ’U, puk'o Ajaks, izgubio sam dvesta hiljada!’ Najvažnije je dobro sklopiti tiket. Za početak, dobro je napraviti spisak sigurnijih i manje sigurnih parova, a onda poput ozbiljnih igrača pratiti pad kvota”, objašnjava Obrenić.

Kako izgleda njegov tiket?

„Pre svega, igram singlove i dublove, jedan ili dva para na tiketu sa pojačanom uplatom i nikada, čak ni kada sam stopostotno siguran da prolazim, ne uplaćujem više od osam hiljada dinara. Što kraći tiket – to bolje. Ako eventualno i odigram više parova za sto–dvesta dinara i stignem do poslednjeg koji nije siguran, branim ga novom uplatom od hiljadu dinara, što kladioci znaju kako se radi, da ne bi bili na gubitku”, otkriva Obrenić.

I dodaje da su, recimo, Englezi ludi za klađenjem, ali da bi britanski kladilac „umro” od smeha kada bi video naše tikete, jer ne bi ništa razumeo.

O ženama kladiocima kaže da ih ima sve više, da su obazrive, ulažu malo i češće dobijaju, ali ne pričaju o tome. Muškarci ako dobiju, a o tome ne sazna ceo kvart, kao da nisu igrali.