Let prvog srpskog Ikara

Pančevo – „Pad i lom, a tako je lepo počelo na našem salašu... Ona padina na kojoj smo se sankali kao deca, prostrana lepa, vetar baš kako valja, a sveta sjatiše se silne dame i gospoda, razdragana deca, fijakeri čeze, prelepi banatski konji... Svu pozornost je nase privuko – velik lep, beli, zarobljen na vrhu proplanka – moj zmaj. Beše veličanstven neukrotiv, pravi ajgir... vetar je punio i zatezao krila poput jedara... Čekao sam povoljan, ne baš taj, najjači, ali dovoljno jak da stvori uzgon na krilima i da me digne u oblake... Seo sam za komandu, momci, po trojica sa svake strane, blago su zategli krajeve užeta i poravnali se, oborio sam palicu nadole i izdao prvu komadnu: ’Zateži... pa pusti.’ Praćka me je izbacila na visinu od oko 15 metara. Delovao je da će sve biti u redu, leteo sam... Tad naglo udari bočni vetar...”, opisao je dr Vladimir Aleksić svoj let 17. oktobra 1909. godine, samo nekoliko posle Vilbura i Orvila Rajt. Na vek od istorijskog leta prvog Srbina, jedan drugi Pančevac, mr Milorad Ilić daje sebi zadatak da ispravi nepravdu neznanja i zaborava, a danas je pred čitalištem knjiga „Kako je poletela Srpska Sparta – priča o dr Vladimiru Aleksiću”.

Aleksić je već imao aeroplan, kako je inače zvao svoju letelicu. Sam ju je konstruisao i izgradio i leteo i ranije ali bez publike, a za ovaj zvanično prvi uzlet od dvadesetak sekundi, spremao se pola godine. Dvokrilac od drvenih cevi, španske trske i platna, dugačak šest i težak 70 kg se srušio, ali je to normalno za prve pokušaje, napominje autor, a Aleksić na sreću prolazi nepovređen, nameran da nastavi. Spremao se da ponovo ode u Ameriku, gde je već upoznao braću Rajt i imao njihovo obećanje za motor, ali dobija napad slepog creva i umire dve godine kasnije u svojoj 38, od sepse.

„Dr Vladimir Aleksić je napravio podvig svetskih razmera, jer je to vreme kada se svega dvadesetak ljudi na planeti bavi vazduhoplovstvom, a on svojim činom stavio Pančevo i Srbiju, na mapu sveta. Svestan da je konkurencija ipak jaka, u želji da je pretekne, iako bez naručenog motora, rešio je da poleti – jedrilicom. Lansiran je pomoću užadi, praktično iz praćke, a let bio veoma kratak, baš kao i njegov život, ali dovoljno dug da uđe u istoriju”, za „Politiku” priča mr Ilić, inženjer po obrazovanju i sam inovator, nastavljač dela srpskog lekara koji je prvi poleteo.

Dr. Vladimir Aleksić

Rodom iz Banatskog Novog Sela, iz ugledne trgovačke porodice, Aleksić je završio medicinu u Gracu kao najbolji u generaciji, a godinu dana kasnije otvara privatnu praksu koja nedugo prerasta u sanatorijum, u centru Pančeva, elitnu zdravstvenu ustanovu u Evropi, sa elementima banjskog lečenja i, za u ono vreme najsavremenijim aparatima i procedurama, električnom energijom, vodovodom, kanalizacijom, kada ih ni grad još nije imalo, saznajemo među koricama, u poetično i naučno napisanom štivu, koje je po oceni dr Ivane Spasović, arhiviste istoričara Srpske akademije nauka i umetnosti, nije samo priča o Aleksiću već i svojevrsna istorija Pančeva, koje epitet Srpska Sparta dobi kao Vojni komunitet i najvažniji grad Vojne granici.

„Ovo je i priča o porodici u kojoj je Vladimir ponikao, o impresivnoj biografiji, o prvom srpskom Ikaru, njegovoj svestranosti – da je sve što je radio pozlatio. Aleksić je jedna od najznamenitijih ličnosti srpske, pa i evropske istorije, renesansni čovek, lekar, pesnik, politički veoma angažovan, odbornik, konstruktor aviona i prvi letač. Živeo je kratko, a postigo mnogo. Nažalost i ironijom sudbine, on koji je dostigao takve visine i u letu, ali i medicini sam je umro od operacije greškom lekara u Beogradu” – rekla je dr Spasović.

Knjiga „Kako je poletela Srpska Sprata” opravdava svoj naziv, jer duh dr Vladimira Aleksića, nastavlja da lebdi nad Pančevom. Ona prati događaje i temu podsećajući i na prvi noćni let na svetu između Pariza i Bukurešta, 1923. godine izveden preko Pančeva, izgradnju Fabrike aviona „Utva”, metu vazdušnih napada 1999. godine koja je nastavila da traje. Taj sled prati i izložba fotografija, dokumenata, crteža i maketa aviona u Narodnom muzeju Pančeva u kom postoji ulica sa imenom dr Vladimira Aleksića, dužine jednog kućnog broja, dok na zgradi njegovog bivšeg sanatorijuma sa kog je puštao prve makete aviona – belega nema.

Dopisivanje sa Isidorom Sekulić

Dr Vladimir Aleksić, prijateljevao je sa mnogim velikanima tog doba, a pažnju i razotkrivanje, po rečima dr Spasović, zavređuje navodna posvađanost i nesporazum sa Isidorom Sekulić. Međutim, njihova pisma, koja se čuvaju u Arhivu SANU to demantuju. „Oni su imali topao odnos”, kaže dr Spasović, i dopisivali se, do skoro poslednjeg dana Vladimirovog života.