Ni hvala za nobelovce koji su nas branili

Bob Dilan, poznati muzičar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, izjavio je svojevremeno da, onako kako su Jevreji zapamtili Nemce, tako i Srbi po zlu pamte Hrvate. Posle ove izjave, paljbu iz svih oružja po Dilanu su osula najpre hrvatska udruženja iz Amerike i Evrope, a onda i državne institucije i pojedinci iz Hrvatske. Hajka na Dilana je dugo trajala, a za sve to vreme niko iz Srbije nije stao u njegovu zaštitu. Niko ga nije podržao, niko mu nije dao za pravo, iako je rekao puku istinu. Verujem da je posle svega i zažalio što je uopšte pomenuo Srbe, koji nisu hteli da stanu u njegovu odbranu.

Peter Handke je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Vest da je postao laureat najvećeg priznanja koje se može dobiti u ovoj oblasti pokrenula je lavinu osuda i bezočnih napada na pisca. Mnogobrojne bošnjačke organizacije, očigledno po dogovoru, otpočele su bezobzirnu hajku na Handkea, ne birajući reči. Oglasile su se i „Majke Srebrenice” (one koje slave Nasera Orića i druge koji su u Podrinju ubili 3.500 Srba, one koje su u Kninu, sa rukama podignutim uvis u znak pobede, proslavljale dan kada je pobijeno ili proterano više stotina hiljada ljudi, žena i dece njima omraženog naroda). Na to su se saopštenjima u istom tonu nadovezale zvanične institucije BiH, kao i vodeći političari iz Sarajeva. Iz Zagreba je upućen „protest” Ministarstva vanjskih poslova, koje je „razočarano” odlukom Nobelovog komiteta. Ređaju se izjave političara i drugih ličnosti hrvatske nacionalnosti, koji su takođe „zaprepašćeni”. A sve to samo zato što je u vreme oružanih sukoba u SFRJ Handke imao reči razumevanja za Srbe, što se nije priključio orkestriranoj halabuci koja je iz bivših jugoslovenskih republika i zapadnih centara moći vođena protiv Srba.

A kakva je bila reakcija Srbije na sve to? Ista kao i u slučaju Boba Dilana – nikakva. Čelni ljudi ove zemlje nisu se oglasili.

Iza napada na Dilana i Handkea stoji samo jedno – neobuzdana hrvatsko-bošnjačka mržnja prema srpskom narodu koja se preliva i na sve one koji se, makar i samo jednom rečju, usude da iskažu razumevanje za Srbe.

Dragan Veljković,
Beograd